Letovanje u roju komaraca

Nei Pori, letovalište u podnožju Olimpa, omiljena je destinacija Vranjanaca, posebno u junu, u predsezoni. Mesto je sagrađeno početkom 80-ih godina prošlog veka na mestu nekadašnje američke vojne baze. Široke ulice, nove vile i hoteli zamenili su isušenu močvaru. Duga i široka peščana plaža i plitko priobalje jedan su od zaštitnih znakova mesta, kao i brojni komarci za koje se južnjaci obavezno pripreme.

Plaža puna srpskih kupača

 

Da je izreka "pukli smo kao Grčka" donekle istinita, pokazuje pomenuta plaža koja je stvarno dugačka i široka, ali i nikad prljavija. Nema kanti za otpatke, kabina za presvlačenje, toaleta…
Plaža je prepuna raznih sitnih otpadaka, najviše pikavaca od cigareta, hartijica, komada drveta, bodlji, koštica, cevčica, zapušača i čega ti sve ne. Zato, Vranjanci, uglavnom penzioneri sa unucima, kad stignu sa svojom opremom: dva suncobrana od pet evra, dva do tri podmetača za ležanje od dva evra, dve do tri torbe sa hranom, kolačima i voćem, dve do tri flaše hladne vode, lopte, gume i dušek za vodu, prvo očiste đubre i sklone ga sa strane.
Deca odmah trče u vodu da vide koliko je topla, trčeći raznose pesak svuda uokolo, pa počinju ostali da negoduju. Dedama i babama neugodno, kao prave se i samo što ne pitaju čija su to deca, ali odlaze po njih bojeći se da ne odu daleko, iako je more plitko i po više desetina metara od obale.
Kad se isproba voda i obavi prvo kupanje, vade se kolači, deca traže krofne jer Grci prodavci od ranih jutarnjih sati prolaze i viču kao nedodrgavi: "Lokumades, krofne, euro-krem, cipiripi, taze, džabe…" Kolači doneseni od kuće imaju prednost zbog skupoće, a krofne se kupuju i dele svakom po pola u prodavnici koja nije udaljena mnogo od plaže i gde je upola jeftinije. Pije se voda, deca se upozoravaju da redovno vrše malu nuždu u moru, čim uđu. "Ne držite ga, ne valja za zdravlje", savetuju. Naravno i stariji, koji listom ne znaju da plivaju, povremeno uđu u vodu do pojasa, kao puste se da plivaju i olabave bešiku. Kad izađu, pošto nema kabina za presvlačenje, bešike i jajnike greju na suncu.
Deca bi ceo dan u vodu, kad im ne dozvole, dohvate se lopte na pesku, ide vika, diže se prašina, ali došlo se da se uživa, po principu "koliko para toliko muzike" i niko ne treba da se ljuti ako mu nešto zasmeta.

Otečena glava
E, sad komarci?! Morate biti spremni za njih inače može da vam presedne letovanje. Posebno, poslovično štedljivim, Vranjancima koji vole da iznajme sobe u koje nema komarnika. Da biste bili pošteđeni ujeda nesnosnih komaraca, morate da se zaštitite, a to važi posebno za decu. Ipak, najvažnije je da niste alergični na ujed. Bez zdravstvenog osiguranja ne polazite jer Grci kao i svuda, pa i u apotekama šure sa cenama.

Ponuda jeftinih sitnica

 

"Kad dođosmo u sobu, vidoh ove pre nas, a njihovom detetu otekla glava od uboda komaraca, zidovi sa krvavim tragovima od borbe sa njima i pozdrav: "Neka vam je Bog u pomoći"! Zato odmah vadimo iz torbe sprej za prskanje zidova sobe, potom za telo, kao i neko sredstvo koje se maže na kosu i čelo, a nesnosno miriše na mentol. Žena ponela i neki "rajf" koji kad se ubode u šteker, ispušta miris od kog boli glava, i komarce i nas".
Ipak, ima onih koji po principu "neće mene" nemaju nikakvu zaštitu, zaborave se, pa uveče otvore vrata zbog svežine i onda komarci napune sobu. Sledi jurnjava peškirima, udranje po zidovima, a jedan od njih sutradan završio je kod lekara jer je sav otekao, ispod očiju mu visnule kese. "Nije mi ništa krivo, uzedoše mi 17 evra za mast i tablete, posle tri dana prođe alergija, ali ta tri dana nisam okusio ni kap rakije, a ono, bre, moja od domaće šljive trogonjke, pa ladna, uh, od pupka mi otkinuše, kakva šteta", jada se jedan ugledni vranjski sapatnik.
Nei Pori ima jednu ulicu u kojoj su poređane radnje sa najeftinijom, uglavnom, kineskom robom. Tu nema šta nema, ali sve je nekvaliteno i košta od dva do 10 evra, s tim što možete da se pogađate i spustite cenu za koji evro. I pored toga, gužve su svakodnevne, posebno uveče kad se izađe u šetnju. Deca bi želela sve što vide i što im se dopadne da im se kupi, ali od toga nema ništa, može jedna do dve stvarčice, a mora i da se kupuju pokloni za one koji su ostali kući. Sve što se kupi, od odeće i obuće, pa do igračaka je za jednokratnu upotrebu.

Deoba piva
Hrana u Nei Poriju je duplo skuplja nego u Vranju. Vranjanci znaju za grčki jadac, pa veći deo hrane ponesu od kuće. Uglavnom su to poluzgotovljena jela čije se spremanje dovršava u sobama gde letuju. Oseća se zanosan miris pasulja, gulaša, variva, punjenih paprika. Sve pršti od mesa, suvih rebara i slanine jer jedanput se letuje i jedanput se živi. Rakija i salata su obavezne, a posle jela podeli se sa ženom i jedno pivo u limenki, koje je u proseku, ako se ne luta po mestu, oko 80 centi. Skupo, ali kad se podeli i nije.
Ipak, ono što ne propuštaju Vranjanci jeste pijaca koja je petkom u Nei Poriju. Tu ima svega i svačega, sveže morske ribe od 10 do 20 evra po kilogramu, raznih vrsta maslina 1,80 – 4 evra, maslinovog ulja 3 – 4 evra po litru. Naravno, voća i povrća u izobilju, čak, i organskog. Ima i tezgi sa odećom i obućom, ali to je sve sumnjivog kvaliteta kao i u radnjama u mestu, samo što je nešto jeftinije. Vranjanci najviše kupuju donji veš i čarape, kako za sebe tako i za poklon, tu je neizbežna alva za užu porodicu.
I, kako reče jedan od naših turista: "Tu, bre, kad prođoše 10 dana, kao juče da dođosmo, sad treba da se pakujemo. Nije mi jasno zašto se uvek vraćamo sa jednom torbom više, kad dve ispraznimo".
Nervoza zahvati sve pred dolazak autobusa koji vodi nazad za Vranje. Neki se žale na smeštaj, neki hvale, a kad stigne nova smena, većina priskače u pomoć da kaže šta ne valja, gde je najeftiniji hleb, paradajz, breskve i sve ostalo.