Kao i sva naša udruženja u Italiji koja rade na očuvanju kulture i tradicije, tako i Srpsko kulturno-umetničko društvo Pontes Mostovi iz Trsta, ima prevashodni cilj da za sobom ostavi i pisani trag o svom radu i trudu.
Kao svedočanstvo mukotrpnog rada udruženje je još 2021. objavilo i promovisalo “Letopis”, da novim naraštajima ostavi u amanet sećanje na prethodne generacije. Nedavno je knjiga dopunjena, prevedena na italijanski i predstavljena italijanskoj zajednici na etno-večeri koju Pontes Mostovi već godinama priređuju. Iz “Letopisa” čitaoci mogu, pre svega, da upoznaju srpsku zajednicu u Trstu, njene korene, rast i razvoj od početka 18. veka do danas, kao i rad udruženja.
Dragana Antonijević, predsednica udruženja Pontes mostovi podseća da ovo nije prva etno-večera, ali da je za udruženje značajnija od prethodnih.
– Značajno je što smo predstavili uživo naše društvo, kao i srpsku zajednicu ovog grada. Neverovatan je odziv bio na prezentaciju “Letopisa” i etno-večeru. Sala “Risto Škuljević” je bila popunjena do poslednjeg mesta, a među gostima su bili Ivana Stojiljković, generalni konzul Srbije u Trstu, konzulka Marina Lozar, Serena Tonel, zamenica gradonačelnika Trsta, Zlatimir Selaković, predsednik SPCO i više članova Upravnog odbora SPCO u Trstu. Gosti su nam bili i Marija Lina Veka, istaknuta italijanska književnica, privržena našem narodu i Debora Desio, koja je producent filma “Mrak”. Protojerej stavrofor Raško Radović, koji nam je uvek bio velika podrška, kao i mnogi drugi sugrađani. U Letopisu su prikazane aktivnosti našeg udruženja od osnivanja 8. maja 2008, pa do današnjeg dana. Smatramo da je pisani trag vrlo bitan za nove generacije, da i na ovaj način sačuvamo naš identitet i kulturu srpskog naroda u dijaspori. Etno-večere koje organizujemo već godinama su tematske, svaka je različita i prikazuje deo Srbije ili područje na kome žive Srbi. Mislili smo da je prava prilika da tema ove večere budu naše društvo, srpska zajednica i crkva Svetog Spiridona u Trstu – ističe Antonijevićeva.
Knjigu je priredila književnica i istoričarka dr Radmila – Mila Mihajlović iz Rima, ekspert za istorijske odnose Italije i Srbije i kulturno pamćenje. “Letopis” na 152 strane i sa 43 fotografije opisuje i prati rad društva, a objavljen je u saradnji sa Upravom za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu i Srpskom crkvenom pravoslavnom opštinom u Trstu.
Ivana Stojiljković, generalni konzul Srbije u Trstu ističe da je važno što je “Letopis” promovisan, jer neće ostati samo našim potomcima i deci koja će živeti na ovim prostorima, već će ostati kao dokument.
– Ostaće kao nešto što su ostavili neki naši preci nama, koji su stvarali mostove između Srbije i Italije. Zato naš Generalni konzulat izuzetno podržava njihove aktivnosti, jer su oni čvrst most, neraskidiva veza između matice, Srbije i naše dijaspore koja živi ovde, ali su i čvrst most između Italije i Srbije i svih odnosa koji su veoma važni za nas – kaže Ivana Stojiljković.
Otac Raško Radović, starešina Crkve Svetog Spiridona u Trstu kaže da Crkva mora da ima ulogu da nadahnjuje sve dobre inicijative, da čuva ne samo verski identitet, već i kulturni narodni identitet, kao što je to radila kroz čitavo postojanje i istoriju.
Uz kulturu i gastronomija
Antonijevićeva dodaje da su ponosni što Italijani dolaze u velikom broju na etno-večere.
– Mi na tim večerama ne predstavljamo samo našu kulturu, nego i našu kuhinju, članove našeg društva, koji kako pesmom, tako i igrom, kuvanjem, rakijicom i vinom koje su poneli iz otadžbine oduševljavaju publiku – navodi predsednica SKUD Pontes Mostovi.
I ovaj put Srbija je predstavljena kroz knjigu, pesmu, igru, video zapis, ali nije nedostajalo ni zadovoljstvo za nepce, gastronomski deo se predstavio raznim srpskim specijalitetima. Domaćini su bili na visini zadatka, kako što se tiče kulture, tako i gastronomije.
Formirali i orkestar
Misija udruženja pored ostalog je i da se mladi integrišu, ali da se ne asimiluju. Predsednica je otkrila i podatak da društvo broji više od 100 članova, od toga 60 dece, uzrasta od četiri do 16 godina. Ona sačinjavaju školicu folklora i dečji ansambl, pored njih tu su pripremni ansambl, izvođački ansambl, veterani, ženska i muška pevačka grupa.
– Od skoro imamo i orkestar. Inače, kod nas se počinje sa četiri godine, ali ako neko ima brata ili sestru u grupi, počinje i ranije da dolazi na probe.
