Valjevo je grad kulture i istorije, a glavni adut mu je okolna netaknuta priroda. Poznat je kao zavičaj Desanke Maksimović, a brend su mu duvan čvarci. Naizgled pun kontradiktornosti, zapravo je skladna celina u Zapadnoj Srbiji i lepo mesto za nešto drugačiji letnji odmor.
Venac Valjevskih planina, koji čine Medvednik, Jablanik, Povlen, Suvobor i Rajac bogat je gustom bukovom šumom i rečicama tako da je savršeno mesto za uživanje u lepotama prirode. Tu je i njihov “planinski brat” Maljen, na kojem su zalasci kao s razglednice i čija visoravan Divčibare (40 km od Valjeva) po raznim kriterijumima spada u prvih 10 destinacija u Srbiji. Zadatak za posetioce – nađite divčibarski vodopad Skakalo, koje “skače” 30 metara. Prelepo veštačko jezero Stubo-Rovni nalazi se na samo 15 kilometara od Valjeva, a nastalo je pregrađivanjem reke Jablanice. Nije za kupanje jer se voda koristi za piće, ali je savršeno za gledanje.
Vidikovac na ovom jezeru kao i Taorsko vrelo sa magičnim slapovima i kanjon reke Gradac spadaju u one predele za koje se vredi potruditi da se nađu. Nezaobilazno mesto svakako je Brankovina, valjevsko selo, zavičaj mnogih ličnosti srpske istorije i kulture. Postojbina čuvene porodice Nenadović, vođe Prvog srpskog ustanka, duhovne vođe i putopisci, ministri prve srpske vlade, ali je najpoznatija kao rodno mesto najveće srpske pesnikinje Desanke Maksimović, gde je i sahranjena. – Muzej, Moderna galerija, Kula Nenadovića, spomenici, Tešnjar, manastiri, domaća hrana i proizvodi našeg kraja (maline, šljiva, rakija, domaći sok, sir, kajmak). Sve to treba videti i doživeti u valjevskom kraju – navode iz Turističke organizacije Valjeva.
Već spomenuti duvan čvarci nigde na planeti se ne pripremaju kao u Valjevu. Manifestacija na kojoj posetioci mogu da vide kako se spremaju po receptu starom 200 godina, ali i da probaju ovaj jedinstveni proizvod, održava se 10. i 11. oktobra. Pre toga održavaju se brojni festivali: Dani maline u Brankovini (27. jun), Kosidba na Rajcu (16-18. jul), Mišićevi dani (16-20. jul), Tešnjarske večeri (6-12. avgust), Sabor na Povlenu (15. avgust)…
Kula-zatvor
Kula Nenadovića, podigli su vojvoda Jakov i sin Jevrem 1813. za potrebe odbrane grada. Od 1813. Turci su je koristili kao zatvor zbog čega ju je vojvoda Sima Nenadović srušio 1815. Kasnije je korišćena za čuvawe baruta, a danas je kulturno-istorijski spomenik pod zaštitom države.
Taorska vrela
Vodopadi ušuškani u povlenskim šumama, najlepši slapovi valjevskog kraja, nekoliko vodenica i priroda i mirisi koji se mogu osetiti samo na ovakvim mestima. Utisak: Neprocenjivo!
O Tešnjaru
Glavna ulica starog dela Valjeva, širine jedva šest metara, stešnjena je između obale i padine brega, prilagođavajući se krivini toka Kolubare te otud ime Tešnjar. Tipičan stari grad s kaldrmom, lep za obilazak i šetnju.
Versko bogatstvo
U šumama i brdima kriju se velike srpske relikvije, srednjovekovni manastiri Ćelije (6 km) i Pustinja (20 km) iz XIII veka, dok je Jovanja (7 km) nastao dva veka kasnije. Manastir Lelić (11 km), osnovan 1996, zadužbina je vladike Nikolaja, čije mošti su ovde prenete.
Selo puno istorije
U Brankovini se nalazi kompleks sa kućom i školom Prote Mateje Nenadovića, gde je učila Desanka Maksimović, crkvom sv. Arhangela (završena 1830) i drvenim sobrašicama iz XIX veka. Pri crkvi se čuva dragocena riznica (krst relikvijer iz X veka, duborezni krst, Veliko Jevanđelje, poklon ruskog cara…)
Pogled sa Velike stene
Na jezeru Stubo Rovni nalazi se vidikovac Velika ili Lazareva stena, jedan od onih vidikovaca od kojih vam zastane dah. Sa nekoliko kvadratnih metara usamljene stene, pruža se spektakularan pogled na vijugavo jezero i prirodu koja ga okružuje.
Smaragdni biser
Reka Gradac, smaragdni biser zapadne Srbije, svojim nijansama zelene boje dokazaće vam bistrinu i čistoću (najčistija reka u Srbiji i jedna od najčistijih reka u Evropi). Ima prelep kanjon gde ćete se osećati kao deo prirode, a huk reke je nešto što će vas terati da se ovde vratite.
“Medved koji odmara”
Medvednik (30 km od Valjeva), osim što je lepa planina, krije tajnu imena. Legenda kaže da je dobila ime po tome što se sa valjevske strane vidi kao medved koji se odmara. Drugi tvrde da je zbog velikog broja medveda koji su ranije tu živeli, dok su po trećima ovde kajmak, sir i jagnjetina kao med, pa je zato planina dobila ovo ime.
Kako stići
-Koordinate: 44°16’27″SGŠ, 19°53’28″IGD.
-Horgoš-Valjevo 282 km (oko 3 i po sata)
-Beograd-Valjevo 92 km (preko novog puta “Miloš Veliki” stiže se za 45 minuta)
-Valjevo-Brankovina 13 km
