TOO Surdulica
Surdulica je znana po vodi Rosi i planinskim izvorima, a najpoznatija po prelepom Vlasinskom jezeru. Poneko zna i za ploveća ostrva, ali gotovo niko za “strašne” legende koje su u vezi sa njima.
U osnovi imena Surdulice je turska reč “surdul”, koja znači “mesto koje drži vodu”, što ukazuje na bogatstvo izvorskom vodom. Za biser južne Srbije, Vlasinsko jezero reći ćemo samo da prednjači u lepoti i čistoti boje u odnosu na mnoga naša jezera. Najveća atrakcija su svakako ploveća ostrva na jezeru, jedinstvena u Evropi. Ostrva su od treseta, produkta vekovnog raspadanja mahovina tresetnica, a pokreću ih vetrovi prilikom podizanja vodostaja jezera. Na mestu gde se u prošlosti nalazila tresava (stanište sa stalnim prisustvom vode), poznata kao Vlasinsko blato, nastalo je današnje Vlasinsko jezero.
– Postoji legenda o stradanju bugarskih vojnika na tresavi, koje je starac slagao za prečicu te ih je “progutalo” blato. Spasio se samo komandir, koji je prokleo starog Vlasinca, a kletva je stigla njega i njegove potomke. Druga je mit o vodenom biku koji je noću izlazio iz močvare i na pašnjacima napadao goveda. Da bi ga zaustavio, seoski kovač je svom biku okovao rogove, kojima je rasporio vodenog bika. Stoka je bila na broju, ali se noću iz močvare povremeno čula rika bika a na površini stvarali ogromni mehuri – pričaju u TOO Surdulica.
Zbog čistoće i svežeg vazduha, Surdulicu zovu i vazdušnom banjom, o čemu svedoči aktivan Sanatorijum, sagrađen početkom XX veka. Može se pohvaliti i sa sedam planina, zbog lepote nazvanih “južni Alpi”. Osim Spomen kosturnice, Surdulica ima dva spomenika žrtvama II svetskog rata i spomenik stradalima u NATO bombardovanju 1999.
Dva miruju
Vlasinsko jezero, osim plutajućih, ima i dva atraktivna ostrva Stratoriju i Dugi Del, koja miruju i obrasli su šumom i zelenilom.
Šarena voda
Boja Vlasinskog jezera varira od sivo plave pored obale do zatvoreno plave na sredini jezera, sa zelenim priobalnim površinama. Jezero ima nekoliko zaliva pogodnih za kupanje.
Spomen-Kosturnica
Spomen kosturnica sagrađena je 1924. ispred Crkve sv. Đorđa, kako bi se odala počast žrtvama Prvog svetskog rata koje broje nekoliko hiljada. Predvođeni sveštenikom Srebrnom Blagojevićem narod je prikupljao zemne ostatke žrtava s idejom da se oni “skladište” na jednom mestu. Na spomen ploči je ispisano 101 ime, samo toliko žrtava je identifikovano.
Južni Alpi
Od okolnih planina izdvajaju se Čemernik i Vardenik. Čemernik je dobila ime po otrovnoj biljci čemerici koje tamo ima u izobilju. Obrastao je bukovom šumom, a obiluje izvorima i rekama. Osobenost mu je karakačanska ili crna vlaška ovca, koja je u izumiranju. Vardenik je mahom od kristalnih škriljaca i relativno je bogat vodama.
Crkva od priloga
Crkva svetog Đorđa građena je prilozima meštana od 1895 do 1897, a osvećena je na Sv. Arhangela Mihaila. Sagrađena je u neovizantijskom stilu, tipičnom za XIX vek. Često odredište turista je i Hram sv. Ilije (XIX vek) u mestu Vlasina Rid.
Manastir Palja
Iznad sela Kostreševci u dolini Paljske reke, nalazi se manastir Palja posvećen Bogorodici, za koji se smatra da je jedan od najstarijih manastira na Balkanu. U njemu je, po predanju, dva puta boravio Sveti Sava.
Sabor trubača
Vlasinsko leto, sabor tubača jugoistočne Srbije i predtakmičenje za finale u Guči okuplja na desetine trubačkih orkestara od kojih neki redovno pobedi u Guči, promoviše izvorno narodno strvaralaštvo sa događajima koji se održavaju u Surdulici i na Vlasini.
Četiri elementa
Trka “Četiri elementa” predstavlja jednu od najkompleksnijih i najatraktivnijih takmičenja u prirodi. Ova jedinstvena trka u Evropi i jedna od tri u svetu je štafetnog tipa, a timove čine kajakaš, plivač, biciklista, trkač i pilot – paraglajder, koji tako spajaju četiri elementa: vodu, zemlju, vazduh i vatru. U Surdulici je održana 2013. i 2014.
Kako stići
Koordinate: 42°41’16” SGŠ, 22°10’09” IGD
Surdulica – granični prelazi Strezimirovci i Ribarci (Bugarska) 40 km i 70 km/ Preševo (Makedonija) 80 km
Beograd – Surdulica 327 km
Surdulica – Vlasinsko jezero 20 km
Lepi predeli, jedino ne može se stići bez auta. Ko nema sopstveno vozilo najbolje da ga iznajmi, sa gradskim prevozom i taksistima neće moći sve da obiđe. Ima u Srbiji dosta lepih mesta koja nisu tako poznata, osim lokalnim stanovnicima.