Skoro i ovo leto prođe, dobrano smo zagazili u drugu polovinu avgusta, a da se nismo pošteno ogrejali. Bilo je par dana do sada, ne možemo da grešimo dušu, kada je bilo toplo, odnosno, malo i toplije od onog što je ugodno, ali ekstremnih vrućina nije bilo. Zato smo se u poslednju sedmicu, dve, pošteno i smrzavali.
Temperatura bi preko noći pala na 11 stepeni, ujutro bi bilo 12 ili 13, preko dana bi naguralo do 18, 19. Samo da podsetim, avgust mesec je… Kažu meteorolozi, ovde je već vreme kakvo je karakteristično za kraj septembra ili početak oktobra.
Zvučalo bi utešno negde drugo, jer progresivnom logikom možda bi nam u januaru bilo kao početkom marta, ali ovde je svejedno, jer i u januaru i početkom marta uši otpadaju od hladnoće. Imali smo i kiše ovog leta mnogo i često, a bogami i sparine i vlage koju posebno ne vole dame čija kosa očas postane kao ovčije runo u danima kada je famozni faktor vlage izuzetno visok.
Čovek se ovde čitav život navikava na razne faktore koji se uračunavaju u temperaturu vazduha, vreme, vremenske prognoze. Tako nam faktor vetra, toliko pogan zimi, onemogućava i disanje, pa kompletno zamotani i ušuškani napolju izdržimo, ako smo baš hrabri oko sedam minuta.
Kažu globalno zagrejavanje je razlog što imamo sve više ekstrema kada je klima u pitanju. U Kanadi i Ontariju i pre nego što je krenula priča o zagrevanju planete vreme je bilo u ekstremima, uvek. Iz čizama se ulazilo u sandale, vetar i usred avgusta zna da vas "zaledi", a kada stane i sunce izađe iz oblaka kao da ste se na momenat našli u Sahari. Odavno više ne verujem u globalno zagrejavanje. Za mene je "Kako se kalio čelik" primerenije objašnjenje šta se dešava s vremenom i kakav uticaj ima na nas koji živimo na ovom delu planete.
