Kao i uvek kada nešto očekujemo s nestrpljenjem i prevelikom željom i leto se može pretvoriti u period lošeg raspoloženja i niske motivacije. Prolećna depresija, depresija na godišnjem odmoru, depresija nakon dugo iščekivanog uspeha – takođe pripadaju ovoj vrsti stanja koja predstavljaju suštu suprotnost onome što predviđali. Ništa čudno jer „na dobro se čovek lako navikne.“
Uostalom, pokušajte da apstrahujete činjenicu da je reč o vama i da čitav slučaj sagledate sa strane. Prvi dani juna. Kao i uvek na početku meseca, prelistavate spisak obaveza i, pored očiglednog zamora, osećate zadovoljstvo što to činite poslednji put ove sezone. Da, godina je obrnula krug, i pri pomisli na to šta ste sve uradili od septembra do juna, imate osećaj da je svaki mesec spustio svoj deo tovara na vaša leđa. Logično, već se pitate kako ste uopšte izdržali i da li ćete u punoj radnoj kondiciji moći da dobacite do kraja meseca.
Psiholozi su u pravu kada savremenom čoveku u svakoj prilici dobacuju – Ne analiziraj previše! Ishod preteranog razmišljanja neretko rezultira obeshrabrenjem. Sada vam se već i rutinski poslovi čine nerešivim. Kada se napokon dočepate odmora može se desiti da postane žrtva jednog tipičnog scenarija. Ne umete da se ponašate. Budite se u isto vreme kao da i dalje idete na posao. Nešto vam fali.
Neprestano proveravate mobilni telefon. Zapravo, očekujete poziv. Stresni glas kolege, žamor pred kolegijum, zvuk lifta koji dolazi i odlazi, zvonjavu drugih telefona. Ipak, ne događa se. Telefon ne zvoni, email miruje, tišina vas izvodi iz takta. Kao zver koja grebe da se vrati u kavez suočavate se sa ostvarenjem svoje želje.
Ljudi su i ranije radili i odlazili na godišnje odmore. Lako su iz jedne situacije prelazili u drugu i nikakvih teškoća nije bilo. Stres nije izmišljen juče ali činjenica je da savremeni način života doneo nezamislivo ubrzanje. Posledicama se na dnevnom nivou bavi bar sto novih izdanja popularne literature. Kako se opustiti? Ne dozvolite da vam uspostavljanje izgubljene veze sa sobom odnese polovinu godišnjeg odmora. Brzina ne bi trebalo da vam predstavlja problem. Druga česta slika bekstva iz kancelarije u slobodu takođe ne uliva nadu. Štaviše, još je bliza letnjoj depresiji. Dane provodite u krevetu, budite se kasnije nego u pubertetskim godinama kada ste otkrili noćne izlaske i izmoljakali dozvolu da se vraćate kući u sitne sate.
Preterana usporenost vodi u letargiju a letargija je predvorje depresije i svakako ne predstavlja nešto kreativno. Odmor nije samo san, odmor je obnavljanje energije i intelektualna detoksikacija. Ukoliko tokom godine i na poslu morate da dolazite u kontakt sa ljudima koji vas zamaraju i koji vam apsolutno ne prijaju, na odmoru ste vi gospodar situacije. Isto važi i za sadržaje koje ćete priuštiti sebi. Od štampe, televizije i knjiga do večernjih izlazaka, putovanja, jutarnje kafe, šopinga. Leto pa makar ga proveli i kod kuće, u sopstvenom gradu i među ljudima kojima smo stalno okruženi ne mora da se pretvori u dva meseca dosade i besmisla. Samim tim što imamo nešto što nam tokom godine konstantno nedostaje – vreme!
Letnja depresija ne pogađa samo one koji su tokom godine preopterećeni gomilom posla. Njima adaptacija mnogo lakše pada ali leto, kao takvo, jeste period koji može da unese zbrku i u njihov stresom i obavezama neoštećen sistem.
Zamislite svoj grad u julu. Nemoguće je ne osetiti sporost na usijanom asfaltu. Žamor, glasove, suncem opijen grad. I opet ista, ogromna količina slobodnog vremena. Uvek možete pobeći u rutinu. Pa leto je zar ne? Kasno ustajanje, bazen, popodne u kafiću, šetnja, izalazak u grad. I najidealniji redosled događaja može da zamori. U ljudskoj prirodi je potreba za angažmanom i nekom vrstom aktivnosti. Ukoliko iz svog života uklonite sve obaveze, uključujući i onu da ustanete ranije i pre nego što sunce dospe u zenit istrčite nekoliko krugova, istrenirate na otvorenim ili se provozate biciklom, suočićete se sa prazninom. Zabava i uživanje baš u toj činjenici da možete sve i ne morate ništa – nužno vodi u prezasićenje! Upravo tu se nazire razlika između dokolice i dosade.
Dokolica je kreativna, okrepljujuća, intelektualno podsticajna. Izuzetne stvari nastaju iz dokolice. Dosada je, naprotiv, izraz one druge vrste zapuštenosti koja nije vizuelna mada neretko idu u paru. Na kraju, vrlo je važno obratiti pažnju i na onu posebnu grupu zagriženih entuzijasta. Ono što je upornim planerima Nova godina, njima je leto. Leto će ispeglati sve neravnine i zakrpiti sve nedostatke koje je protekla sezona ostavila iza sebe. Prepoznajete ih, sasvim sigurno, na prvu čim izgovore onu čuvenu: „Od sutra ću…“
Tako zaista i krenu. Rano ustajanje, zdrav doručak, odlazak u prirodu, SPORT, ručak na vreme, kratki odmor, plivanje i već oko sedam uveče nisu u stanju da se pokrenu. OK, da ne preterujemo. Ali, pitanje je koliko dana će izdržati na sebi zadatom spartanskom režimu. Pet ili deset? Organizam nije spravica koja radi na baterije i koja se pritiskom dugmeta prebacuje sa jedno ritma na drugi. Niti se sve loše navike mogu promeniti u jednom danu. Za ovaj tip kampanjaca leto je izgovor za sve što čine preostalih devet meseci u godini. A šta zapravo čine? Spisak je podugačak. Obično počinje neredovnom i lošom ishranom a završava se cigaretama, kafom, gojaznošću, plombama koje treba promeniti, lošom krvnom slikom. I sa prvim danima jula ono što bi trebalo da bude deo ustaljenog načina života postaje stvar grčevitog nadoknađivanja. Greška je u samoj postavci stvari i zbog toga nije iznenađenje što plan ne funkcioniše.
Sama ideja da se sve propušteno mora postiči tokom dugih letnjih meseci kako bi se već krajem septembra srušilo i vratilo na staro, opsesivna je i represvna misao. Posustali, suočeni sa dilemom da li da odustanu ili da probaju da izgiraju zacrtano, entuzijasti se često osećaju kao da su izneverili sebe. A to je siguran uvod u depresiju.
Opusite se. I želja da se leto što bolje iskoristi, bez obzira na to da li pripadate nekom od navedenih tipova, postaje obaveza koja pritiska. Najbolje se koriste oni dani koji se žive u skladu sa inspiracijom i bez preteranog razmišljanja o tome koliko je još takvih ostalo. Čuli ste sigurno sve one misli o trenutku. Hajde da ga proživimo konačno.
Ove savete shvatite ozbiljno, jer ako to ne uradite depresija može da vam skrati život!
