Meštani Leška, srpskog sela u opštini Leposavić na severu Kosova sa oko 6.000 stanovnika, pokrenuli su inicijativu da se pripoje užoj Srbiji, kao što su bili do 1959. godine. Albanci ga u Prištini smatraju svojom teritorijom i pozivaju se na samovoljnu odluku Petra Stambolića, Titovog bliskog saradnika, koji je Lešak, sa još tri čisto srpske mesne zajednice: Bistricom, Vračevom i Belim Brdom, poklonio Fadilju Hodži, Veli Devi i drugim tadašnjim vlastodršcima u Prištini.
Više od 10.000 Srba i državljana Srbije "uteranio" je tada, voljom i interesom jednog čoveka i partijskim dekretom protiv koga niko nije smeo da se buni, u AP Kosovo koje će, četiri decenije kasnije, uz pomoć NATO bombi i moćnika iz sveta, postati nezavisna država. Sve se, kako je zabeležio svedok tog vremena, nedavno preminuli Stanimir Jasnić iz Leška, dogodilo bez ikakvog povoda, tokom jedne pijanke, između dve zdravice.
Nekada bogat kraj, rudarsko i poljoprivredno mesto, koje pokriva zajedno sa Bistricom, Vračevom i Belim Brdom ogroman deo Kopaonika, znatan deo Rogozne i veliki deo plodne doline Ibra, od tada postaje "slepo crevo" i uže Srbije i Kosova i uglavnom stagnira. Skoro polovina stanovništva se odselila, a oni koji su ostali, uprkos svim nastojanjima da se "vrate u Srbiju" u tome nisu uspeli.
– Mi baš ničega zajedničkog nismo imali sa Kosovom i sa Prištinom, nemamo ni danas, Raška nam je udaljena 15, a Priština 150 kilometara, nažalost Priština nam je decenijama krojila sudbinu, a naši vlastodršci samo su, zarad svojih fotelja, klimali glavom. Kad god bi pokrenuli inicijativu da se "vratimo u Srbiju" glatko bi je odbijali, najpre u Leposaviću i Kosovskoj Mitrovici, a potom i u Prištini i Beogradu – kaže Živojin Stanić, penzionisani nastavnik iz Leška i jedan od zagovornika "otcepljenja od Kosova".
– Nikada Lešak, Vračevo, Bistrica i Belo Brdo nisu bili teritorija Kosova, uvek smo bili "ponosni deo Srbije". Žalosno je što nam ni u vreme Miloševića i kasnije nije dozvoljeno da tu veliku grešku ispravimo – ističe Obrad Milić, žitelj Leška koji sebe ne vidi u nezavisnom Kosovu.
Zlatibor Đorđević, predsednik Udruženja "Stara Srbija" u Lešku da je svestan da je sada teže vratiti Lešak pod upravu Srbije, ali dodaje da se ljudi u ovom mestu neće predati.
– Ovo je čisto srpski kraj, naslonjen na Srbiju i čvrsto povezan sa Srbijom koji treba da ostane deo Srbije. Tražili smo to od svih prošlih, tražimo i od sadašnjih srpskih vlasti da nam pomognu, ali nas izgleda niko ne čuje – razočaran je Đorđević.
Ipak, ljudi u Lešku, listom su uvereni da još nije kasno da se ispravi velika nepravda. Zato su nedavno, na Savetu MZ odlučili da pokrenu inicijativu za formiranje opštine Lešak.
|
Podrška iz – Uskoro ćemo sesti za sto i sa čelnicima MZ Vračevo, Bistrica i Belo Brdo da vidimo šta nam je činiti. Do sada su inicijative o pripajanju Srbiji pokretali pojedinci i grupe građana, ovo je prvi put da formiranje opštine traži i MZ, nadamo se da ćemo, ako ne od aktuelnih vlasti, dobiti podršku od velikog broja žitelja Srbije – kaže Milutin Stefanović, predsednik MZ Lešak.
Nade u zajednicu U Leposaviću se nadaju da će, uprkos svim opstrukcijama iz Prištine, uskoro biti formirana Zajednica srpskih opština (ZSO) koja je predviđena Briselskim sporazumom, da Albanci neće imati kontrolu nad severom Kosova i da nema razloga da se žitelji Leška štite formiranjem opštine i pripajanjem Srbiji.
|
