Evropska unija i SAD žele da se reši pitanje statusa Kosova, jer ono blokira njihove strateške ciljeve na Balkanu, kaže profesor sa Univerziteta Kembridž Timoti Les uoči posete izaslanika SAD za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara i izaslanika EU Miroslava Lajcaka Prištini i Beogradu i dodaje da je skeptičan da će se do bilo kakvog rešenja doći, jer ne veruje da postoji bilo šta što Priština može da ponudi Srbiji, što bi nadomestiti gubitak Kosova.
Dodaje da će jedna od tema razgovora predstavnika SAD i EU biti i održavanje aprilskih izbora i na KiM, ali da će glavni fokus biti na širim strateškim ciljevima i pokušaju da se ponovo započne dijalog, ali
– I dok Srbija ne prizna Kosovo oni će se vraćati iznova sa novim zahtevima, sve dok dve strane ne sednu i ne pregovaraju o nekom rešenju u kom će na kraju Srbija morati da prizna Kosovo. Ali, moram reći da sam skeptičan po pitanju bilo kakvog rešenja ovog pitanja zato što ne verujem da postoji bilo šta što Kosovo može ponuditi Srbiji, a što će Srbiji nadomestiti gubitak Kosova – rekao je Les.
Zbog toga prognozira, kako kaže, “nastavak ovih 10 godina” u kojima su dve strane imale, kaže, simbolične sastanke, te da se neće doći do bilo kakvog rešenja ili završteka tog pitanja.
Na pitanje da li Aljbin Kurti čuje zahteve Vašingtona, budući da je Eskobar rekao da Priština ima obavezu da formira Zajednicu srpskih opština (ZSO), Les kaže da ih Kurti čuje, ali ih ne prihvata.
– Ovaj poziv na uspostavljanje ZSO je, iz ugla, Amerikanca i EU, razumni kompromis između isključivih pozicija Prištine i Beograda. Oni žele da Srbija prizna nezavisnost Kosova, a kompenzacija za to je da Priština pruži autonomiju Srbima na Kosovu – smatra Les.
Problem je, ukazuje, što Priština to ne vidi kao razuman kompromis, jer su očekivali da su nakon proglašenja nezavisnosti Kosova “sami vladari svojih granica”.
Zato u Prištini nisu spremni da prihvate zahteve EU i SAD da se povuku i srpskom stanovništvu daju autonomiju, a naročito zbog toga što strahuju da to mogao biti razlog za otcepljenje.
Na pitanje kakav bi onda model ZSO što pominje Eskobar, mogao da bude primenjen, odgovara da postoje mogućnosti za različite varijacije, ali da će se sve zasnivati na osnovnoj ideji – da će Srbi ostati deo Kosova, ali sa nekom dozom nezavisnosti i slobodnog odlučivanja.
– To može uključivati različite tipove autonomije za koje postoji mnogo modela širom sveta i drugim delovima Balkana – dodao je Les.
Na pitanje da li Zapad ima moć da utiče na Kurtija, Les je kazao da Kurtijevo Samoopredeljenje ima veliku podršku u parlamentu, i da Zapad nema partnera sa kojim bi mogao da sarađuje na smeni te vlade
Kada je reč o razgovoru na temu glasanja Srba sa KiM na predstojećim izborima 3. aprila Les kaže da će Priština pokušati da im ograniči mogućnost glasanja kao što je sprečlai njihovo izjašnjavanje na referendumu 16. januara.
– Mislim da je to bilo lako predvideti, jer je Kosovo odlučno da dokaže svoju nezavisnost od Srbije, a dozvola Srbima na KiM da učestvuju na izborima za srpski parlamenrt i predsednika Srbije, podriva pravo Kosova na nezavisnost i priznaje da su Srbi koji žive na KiM zapravo građani Srbije, a ne Kosova – rekao je Les.
Zato smatra da će, kao i u slučaju referenduma 16. januara, Priština pokušati da ograniči glasanje Srbima i na izborima u aprilu.
Komentarišući imenovanje specijalnog izaslanika Velike Britanije za Balkan, Stjuarta Piča, Les kaže da je to posledica Bregzita, jer London nije više u EU, ali je zabrinut zbog događaja na Balkanu, posebno zbog BiH i Kosova, i želi da izbegne negativne posledice.
Na pitanje o stanju u BiH i da li sankcije protiv Milorada Dodika efikasne, ocenjuje da kratkoročno deluju, jer su “unervozile” Srbiju, koja sada signalizira Srbima da se vrate u institucije BiH.
– Dugoročno, sankcije neće rešiti problem u BiH, a to je da Srbi i Hrvati ne žele da budu deo te države. Oni bi to prihvatili samo ako bi imali pravo na samostalno odlučivanje. Sankcije će, zato, samo pojačati osećaj nesigurnosti Srba i Hrvata i produbiće probleme – smatra Les.
Kada je reč o političkoj krizi u Crnoj Gori, Les je izrazio uverenje da je vlada u Podgorici “na izdahu” i da će se rasplet videti naredne nedelje, dodajući da ne može ništa da prognozira, jer postoje različite opcije.
Na pitanje koliko je Balkan uopšte u fokusu zapadnih vlada zbog situcije u Ukrajini, Les je rekao da je fokus “opao”, ali da su SAD, zbog straha od snaženja uticaja Rusije u ovom regionu, odlučile da se, ipak, snažnije angažuju i kroz imenovanje “stručnih” ambasadora u više zemalja na Balkanu.
