Les: Godina trenutka istine za Kosovo, autonomija za sever ili nastavak pokušaja integracije

Ova 2023. biće godina kada će Kosovo dostići trenutak istine, kaže za Juronjuz Srbija Timoti Les, saradnik Centra za geopolitiku pri Univerzitetu Kembridž, odgovarajući na pitanje šta se to može očekivati na Kosovu posle brojnih tenzija u poslednjih nekoliko meseci.

Iako je godina u kojoj je situacija više puta bila na korak do eskalacije završena uklanjanjem barikada sa severa Kosova, napetosti su ostale, a ostala su otvorena i brojna pitanja čije se rešavanje očekuje u daljim pregovorima Beograda i Prištine.

Tenzije na Kosovu tokom prošle godine dovele su do toga da u kosovskim institucijama nema srpskih predstavnika, na severu su više puta postavljane barikade, a dve strane i dalje ne popuštaju u svojim glavnim zahtevima – Priština traži međusobno priznanje, a Beograd poštovanje potpisanih sporazuma i s tim u vezi pre svega formiranje Zajednice srpskih opština.

U više navrata mogli su da se čuju čak i određeni rokovi za postizanje sveobuhvatnog sporazuma, a u dijalog pod posredstvom Evropske unije sada će biti i implementiran takozvani francusko-nemački plan, čiji detalji, ni posle nekoliko izmena, nisu poznati javnosti.

Les kaže da postoje dva scenarija, ali suprotna. Jedan od njih uključio bi sporazum Beograda i Prištine koji bi podrazumevao priznanje Kosova u zamenu za autonomiju za sever. Drugi scenario značio bi da nikakav sporazum nije postignut i to najverovatnije jer Priština odbija da prihvati autonomiju severa Kosova.

Ishodi će, kako ocenjuju analitičari, u izvesnoj meri biti determinisani ulogom Zapada, a nova runda pritisaka zapadnih zvaničnika da se postigne sporazum o normalizaciji odnosa počela je već u prvim danima januara. Beograd i Prištinu prošle nedelje posetio je viši savetnik Stejt departmenta Derek Šole, a u očekuje se i dolazak specijalnih predstavnika EU i SAD Miroslava Lajčaka i Gabrijela Eskobara, kao i izaslanika francuskog predsednika i nemačkog kancelara Emanuela Bona i Jensa Pletnera, koji zapravo i stoje iza redova pomenutog francusko-nemačkog plana.

“EU oseća hitnost da se postigne dogovor”

Da je i Vašingtonu i Briselu stalo do toga da se pitanje Kosova reši bilo je jasno u više navrata prošle godine. Nekoliko kriznih situacija, od pitanja preregistracije vozila do barikada na severu zbog hapšenja nekoliko Srba, rešavane su uz diplomatske napore zapadnih zvaničnika. Ti napori biće nastavljeni i dalje.

– Jedan scenario uključuje sporazum između Srbije i Kosova u kom prva priznaje drugo – prvo praktično, a kasnije i formalno – u zamenu za autonomiju za sever Kosova. Američke i evropske diplomate snažno se zalažu za ovo. Vlada u Beogradu mogla bi da zaključi da je takav dogovor najbolje što Srbija može da dobije ako ne bude druge alternative za kosovske Srbe. Slično tome vlada u Prištini može da zaključi da je davanje autonomije Srbima cena koju vredi platiti kako bi se omogućilo pokretanje njenog zahteva za članstvo u EU i izbeglo ponavljanje onoga što se dogodilo 2020. kada je odbila da popusti, odnosno da su SAD iskonstruisale pad vlade – rekao je Les.

Drugi scenario, kako dodaje, podrazumeva da Priština nastavlja svoju postojeću politiku pokušaja da sever integriše u ostatak Kosova, nadajući se da će Zapad to prihvatiti.

– U ovom slučaju, Srbija će biti pod pritiskom da odvoji sever Kosova kao načinom za obezbeđivanje bezbednosti Srba, u početku ponovnim postavljanjem barikada i nadom da će Zapad to prihvatiti. Oko toga ima mnogo detalja koje je teže predvideti, uključujući i dokle bi Priština išla u pokušaju da zadrži sever, da li će Srbija angažovati policiju i vojsku, razmere bilo kakvog nasilja, bezbednost srpskog stanovništva koje živi na jugu i uticaj ovih događaja na druge delove Balkana – istakao je on.