51-01
100 + 12 + 10 + 10
ispod slike:
I dok nova godina kreće od svog početka, nema tog čoveka, naroda ili zemlje koji se neće osvrnuti unazad i pogledati šta je ostavio iza sebe. I dok će neki jedva čekati da 2014. godini vide leđa, mnogi će na ovu godinu gledati sa ponosom i saznanjem da su uradili nešto dobro i korisno. Takav osećaj verovatno će imati mnogi Srbi u Americi koji su doprineli da se slika o našoj zemlji i narodu poboljša, a da se o našoj kulturi i nasleđu govori sa poštovanjem i uvažavanjem.
Jedan od takvih događaja koji je privukao pažnju kako celokupne srpske imigracije tako i brojnih uglednih Amerikanaca, bila je svakako vidovdanska proslava “200 godina od dolaska prvog Srbina (Đorđa Šagića) u Ameriku”. Ceremoniju je pokrenula i organizovala Teslina naučna fondacija iz Filadefije sa Nikolom Lončarem na čelu, a u organizaciji događaja učestvovao je veliki broj uglednih Srba koji žive u Americi. Svi oni naglasili su da je proslava prilika da se oda počast Đorđu Šagiću, ali takođe i celokupnoj srpskoj imigraciji i njenim znamenitim ljudima koji su pomogli stvaranju američkog društva. Koliko je proslava bila obimna govori činjenica da je organizacija zahtevala mesece pripreme, pažljivog organizovanja, neprestanih sastanaka, dogovaranja, menjanja planova, ali se na kraju vredan rad isplatio. Na trodnevnu proslavu došlo je nekoliko stotina ljudi, a u uglednom Frenklin institutu Željka Cvijanović, premijerka Republike Srpske, otkrila je bistu Nikole Tesle – poklon Tesline naučne fondacije i rad banjalučkog umetnika Bojana Mikulića. Zaslužni učesnici dobili su od Fondacije povelje “Teslin narod”, a reditelj dokumentarnih filmova Željko Mirković snimao je u toku proslave istoimeni film koji će govoriti o srpskoj imigraciji u Americi.
Teslina naučna fondacija ovih dana sprema još jednu proslavu u čast velikog naučnika Nikole Tesle – reč je o trećoj memorijalnoj konferenciji koja će biti održana u subotu 10. januara u hotelu Njujorker gde je slavni naučnik živeo poslednjih nekoliko godina svog života i umro 7. januara 1943. godine.
Fondacija je i ovom hotelu poklonila Teslinu bistu i ona će biti otkrivena na dan svečanosti, a tema ovogodišnje konferencije biće uvođenje Tesle u nastavni plan američkih škola.
I naši muzičari, posebno oni koji se bave džez i klasičnom muzikom bili su veoma aktivni i proneli ime Srbije sa ponosom. Najpre je u martu mesecu Dimitrije Vasiljević, mladi Beograđanin koji živi u Njujorku, održao uspešan solistički koncert u Karnegi holu u Njujorku, najprestižnijoj koncertnoj dvorani na svetu, i promovisao svoj album “Metafora”. Pored njega i muzičar i kompozitor Vladan Mijatović održao je koncert u Karnegi holu i promovisao svoj album “Ornamenti”, a sav prihod dao je u humanitarne svrhe – Narodnoj kuhinji u Srbiji koja dnevno hrani nekoliko stotina gladnih ljudi.
Čuveni violinista Stefan Milenković održao je takođe dobrotvorni koncert u crkvi Sv. Pol Luteran u Evanstonu u Čikagu kako bi pomogao kupovinu koncertnog klavira za beogradsku Kolaračevu zadužbinu. Samo nekoliko dana posle tog koncerta, ponovo je dokazao da je veliki patriota – u svom prenatrpanom rasporedu našao je vremena da u nekoliko gradova u Americi odsvira novu seriju koncerata – ovaj put za pomoć područjima ugroženim poplavama u Srbiji. Publika u Čikagu gledala ga je ovom prilikom na prelepom Univerzitetu Čikago i ovacijama pozdravila koncert.
Između Stefanova dva koncerta, Marina Arsenijević, uvažena srpska pijanistkinja, u Njujorku je dobila Elis ajland medalju časti, jednu od najprestižnijih američkih nagrada koja se dodeljuje za izuzetna dostignuća u svojoj profesiji, filantropski i humanitarni rad i za očuvanje tradicije etničkog nasleđa, što u njenom slučaju znači srpske tradicije, kulture, religije i običaja. Među dobitnicima je šest američkih predsednika – Ronald Regan, Džord Buš, Bil Klinton, Džimi Karter, Džerald Ford i Ričard Nikson, zatim dobitnik Nobelove nagrade Eli Vizel, general Kolin Pauel, Frenk Sinatra, Barbara Volters, Rene Fleming, Mia Ferou i mnogi drugi. Osim ovoga, njene kompozicije deo su dokumentarnog filma o Tesli i njegovoj čuvenoj laboratoriji Vordenklif pod nazivom “Kula do ljudi”.
Ipak jedan od najvažnijih kulturnih događaja za srpsku imigraciju i promovisanje Srbije bila je američka turneja Beogradske filharmonije i njeno gostovanje u četiri američka grada (Čikagu, Klivlendu, Vašingtonu i Njujorku). Bio je to istorijski događaj ne samo za srpsku imigraciju u Americi, već i za promociju srpske kulture i umetnosti u ovoj velikoj prekookeanskoj zemlji. Posle retkih gostovanja pojedinaca iz Srbije i omanjih umetničkih grupa, ovo je bio prvi dolazak jedne prestižne i brojne kulturno umetničke institucije iz Srbije. Koliko je događaj bio važan govori činjenica da je sa Filharmonijom u Ameriku došao i Ivan Tasovac, ministar kulture i bivši direktor Filharmonije zaslužan za osnivanje Fondacije preko koje je sakupljen novac za finansiranje turneje više od 100 članova Filharmonije. U Čikagu im se pridružio operski pevač Željko Lučić koji nastupa poslednjih nekoliko godina u Metropoliten operi u Njujorku, još jedno srpsko ime u umetničkoj prestonici sveta.
I dok se publika u Čikagu željna lepih kulturnih događaja odmorila od gostovanja Beogradske filharmonije u oktobru, već početkom decembra priređen im je drugi umetnički spektakl. Bio je to drugi po redu Srpski filmski festival održan u luksuznoj dvorani Muviko teatra, a njegov osnivač i organizator bila je Slavica Petrović sa saradnicima. Ona kaže da je Festival, baš kao i prošle godine, bio veoma posećen, a projekcije za poslednji dan bile su rasprodate još pre početka Festivala. U gostima su bile glumica Brankica Sebastijanović iz filma “Kad ljubav zakasni” premijerno prikazanog čikaškoj publici i Marija Žižović koja je promovisala svoj dokumentarni film “Kad ti tata kupi slona”. Publika je pozdravila festival, a Slavica Petrović kaže da će iduće godine Festival najverovatnije biti duži za jedan dan.
U nevolji nema složnijih
Da u nevolji nema složnijeg naroda nego srpskog pokazale su tragične prolećne poplave u Srbiji kada je, videvši prve slike poplavljenih kuća, sela i gradova u domovini, celokupna srpska dijaspora u Americi ustala na noge. Već prvog dana sve humanitarne organizacije i udruženja organizovali su skupove na kojima je narod sakupljao humanitarnu pomoć. U crkvama i manastirima držani su molebani i takođe organizovane danonoćne akcije prikupljanja pomoći. Svako je davao onoliko koliko je mogao i šta je mogao, jer nije bilo lako gledati iz daljine stradanja ionako izmučenog naroda zemlje. Ako su nas ove poplave nečemu naučile to je da i mi možemo da budemo složni samo ako zatreba.
Odlazak velikana
Ovu godinu Srbi u Čikagu pamtiće i po jednom tužnom događaju: krajem maja iznenada je preminuo veliki profesor dr Miodrag Radulovački, jedan od najcenjenijih intelektualaca i naučnika u Americi, veliki čovek, dobrotvor, zadužbinar, zaljubljenik u Srbiju, kulturu i tradiciju, čovek koga su voleli i poštovali svi koji su ga poznavali. Njegovim odlaskom srpska zajednica u Čikagu i Americi izgubila je jednog od najuglednijih ljudi, čoveka velikog srca i iskrenog patriotu koji je svim srcem voleo pravoslavlje, Srbiju i možda ponajviše svoje Sremske Karlovce.
Poklon za Teslinu labaratoriju
Zahvaljujući strip crtaču Metju Inmanu koji je prošle godine pokrenuo akciju sakupljanja novca za otkup Teslina labaratorije Vordenklif na Long Ajlendu ovo istorijsko mesto u kome je naučnik stvarao i radio biće sačuvano od rušenja i daljeg ruiniranja. Ipak, ova godina ostaće upamćena po prilično darežljivom poklonu Ilona Maska, vlasnik kompanije Tesla Motors, proizvođača električnih automobila koji je 10. jula, na rođendan našeg velikog naučnika, objavio da će Metju Inmanu donirati milion dolara za izgradnju Teslinog muzeja na mestu nekadašnjeg Vordenklifa.
