U lepom prostoru ogromnog glavnog hola zgrade u kojoj je smeštena gradska administracija, zaposleni Metro Halla, prolaznici i posetioci mogu da pogledaju autentične predmete kućne radinosti, vezove, tkanja, ćilime, nošnje, kolekciju lutaka, te kopije starih magazina, fotografija, razglednica i naslovnih stranica knjiga.
Priređivač izložbe, dr Živka Perić, lekar u penziji, Beograđanka koja živi u Torontu, izložila je nekoliko stotina eksponata koji datiraju uglavnom iz prve polovine 20. veka, ali ima i starijih rukotvorina, kao i predmeta starih nekoliko decenija.
Ljubav doktorke Perić za starinske predmete polako se pretvarala u pravu pasiju. Iako je najveći broj predmeta koje je decenijama birala i sakupljala i dalje u njenoj kolekciji u Srbiji, dobar deo eksponata prikazan je na ovoj izložbi.
Zanimljivo je bilo pratiti reakcije prisutnih na otvaranju izložbe. Većini se, naime, činilo da su slične predmete za kuću – vezove, tkane komade, posude videli u kući svojih baka, prabaka, strina, tetaka. Doktorka Perić posebno je ponosna na dečji kutak uređen za održavanje etno časova, a nekoliko škola srpskog jezika najavilo je da će svoje časove, umesto u učionici, održati baš na izložbi.
Za stalnu postavkuIzložbu je otvorila konzul Ivana Stefanović, a dr Živka Perić se u svom obraćanju poverila prisutnima: |
Otvaranje izložbe bilo je zaista efektno. Narodne nošnje, više od sto godina stare tkane prsluke i košulje, pletene odevne predmete novijeg datuma, te šalove i pojaseve, vezene ili tkane, za publiku su nosile devojke i žene iz naše zajednice u Torontu: glumice iz amaterskih pozorišta, pesnikinje, studentkinje, srednjoškolke. Prošetale su po bini noseći modele u koje je utkana ljubav i veština ruku koje su ih pravile, šile i plele.
Članovi Umetničke grupe "Zona 416" dočarali su tipično seosko prelo sa komušanjem kukuruza i nazvali ga "Živkino prelo". Na kraju kratkog programa pevači i igrači "Akademije srpske narodne igre" prikazali su, pesmom i igrom, deo srpske folklorne tradicije.
