Jedna od najlepših klisura u Srbiji nalazi se nedaleko od Čačka, između planina Ovčar i Kablar na Zapadnoj Moravi. Usečena je u planinski masiv sastavljen od škriljaca, a ima i blage nagibe sa šumovitim zaravnima.
Fotograf Ivan Strahinić bio je oduševljen prizorom kada je prvi put posetio Ovčarsko-kablarsku klisuru. Nije mogao da veruje koliko zadovoljstva mogu da pruže dve, ne tako visoke, planine i jedna izuzetna reka koja krivuda između njih.
– Ovčar i Kablar i njeno veličanstvo Zapadna Morava. Čitava klisura je utisak i događaj za mene kao fotografa. Kao dete koje uđe u prodavnicu slatkiša. Sve prija. Pogledi sa vrhova, detalji, čuveni meandri, magle koje se kao reke i mora slivaju između planina, potoci, manastiri, vožnja džipom ili čamcem, hodanje, pentranje… Nije bitno koje je godišnje doba. Nije bitno koje je doba dana. Bitno je da ste tamo. Bitno je da to oko vas postoji. Bitno je da udišete i živite to – u dahu priča Strahinić.
Ko je bio, tvrdi da je plovidba katamaranima klisurom veoma atraktivna dok je pogled sa vidikovca na Kablaru impresivan. Sa vrha ove planine vide se meandri Zapadne Morave i šumovite planine, ali i grad Čačak, jedan od retkih, koji je u starom delu uspeo da očuva originalnu arhitekturu iz raznih epoha (barok, klasicizam, neorenesansa).
Lepoti čačanske klisure doprinose i dva veštačka jezera, pogotovo Međuvršje. Izuzetne čistoće jedno je od najlepših blaga kraja. Ne smemo da zaboravimo da pomenemo i lekovitu Ovčar Banju u srcu velelepne klisure, okruženu zelenilom prostranih šumskih kompleksa. Od svih prelepih krajeva Srbije, ovu klisuru izdvajaju i brojni manastiri na levoj i desnoj obali Morave.
Ništa bez Pece i Gorana
Na Ovčarsko-kablarskoj klisuri našem foto-vodiču “posebno prijaju trenuci sa Goranom ili Pecom”.
– Goran Nikolić je glavni čuvar u Ovčarsko-kablarskoj klisuri i jedan od najdivnijih ljudi koje sam upoznao. Srdačan, uvek na raspolaganju, dobar sagovornik. Petar Šunderić je iz Sportskog kluba Armadilo. Čovek je sam napravio via feratu (obezbeđena planinska staza kroz teško pristupačne stenovite terene) do pećine Turčinovac na Kablaru. Legendarni alpinista – objašnjava nam Strahinić ko su ljudi s kojima voli da provodi vreme u ovom kraju Srbije.
Mala srpska Sveta gora
Na malom prostoru nalaze se čak 10 manastira i dva sveta mesta, zbog kojih je ceo kraj u narodu dobio ime mala srpska Sveta gora. Na padinama Ovčara nalaze se manastiri Sretenje, Sveta Trojica, Vavedenje, Vaznesenje i Preobraženje dok su na Kablaru Nikolje, Blagoveštenje, Ilinje, Jovanje i Uspenje Presvete Bogorodice. U klisuri se nalaze još dva svetilišta: crkva posvećena Svetom Savi i crkva-pećina Kađenica. Smatra se da su prvi manastiri izgrađeni posle katalonske najezde na Atos između 1307. i 1309. godine. Bežeći u dubinu Balkanskog poluostrva, srpski kaluđeri su u ovoj klisuri napravili manastire. Sledeći veliki talas je usledio posle Maričke bitke. Dolaskom Turaka manastiri su dobili uloge čuvara duhovnosti i identiteta Srba, ali i golih života za one koji su se skrivali u njihovoj okolini. Najzanimljivija je legenda o nastanku manastira Sretenje: monasi su bacili visoko krunu gledajući gde će pasti, pa da tamo zidaju manastir i tako je završio na planini.
