Lepota ikone osvojila Nemicu

U domaćinstvu porodice Reke sestra Nektarija, čiji se monaški život vezuje za Ćelije kod Valjeva, zatim Novi Sad, Minhen, Himelstir i Hanofer, provela je mnoge sate i dane kao omiljena gošća od koje je Ursule Reke učila veštinu ikonopisanja. Veliki atelje, ali i ostale prostorije u kući krase prelepe ikone raznih veličina. Na upadljivom mestu u velikom antreu je mala muzejska postavka koju čine ikona i stihar što ih je izradila sestra Nektarija, kao i male zidne novine s insertima iz njenog života u Nemačkoj.

– Sestra Nektarija je želela nekom da prenese svoju veštinu ikonopisanja i odabrala je mene.

Srele smo se slučajno na jednom slikarskom kursu u Lineburgu i brzo smo se sporazumele. Naše zajedničko vreme je odisalo skladnim i predanim radom, a kasnije i velikom prisnošću. Učila sam pažljivo u miru i molitvama – kaže Ursule Reke i dodaje:

Radile su istovremeno, svaka za svojim štafelajem, u ateljeu gde je Ursule sada sama.

– Nasledila sam sve materijale koje je sestra Nektarija posedovala. Tu su brojne skice, ikone na papiru. Tu je njen duh.

Ursula Reke je perfektno savladala tehniku ikonopisanja. Ona stvara izvanredno lepe ikone, a omiljena joj je "Beli anđeo", koju koristi kao svoj logo. Najčešće radi na drvenoj podlozi, i to isključivo na lipi koju poručuje iz Srbije.

– Tako je radila i sestra Nektarija i nastavila sam da koristim njene kontakte za nabavku svih potrebnih materijala.

Za slikanje koristi jaja i prirodni pigment, a za pozlatu uzima listiće 23-karatnog zlata
Nikada ne planira koju će sledeću ikonu slikati. I tu sledi savet sestre Nektarije koja je slušala unutrašnji glas i po završetku jednog ostvarenja sledeće se najavljivalo samo.