Sam početak Nove godine doneo je i neke lepe vesti, koje sa velikim zadovoljstvom prenosimo. Ovog puta, one nam stižu iz daleke Amerike, gde se trenutno nalazi porodica sedmogodišnjeg Pavla Tasića iz Beograda, koji od prevremenog rođenja boluje od spastične cerebralne paralize.
O sudbini ovog malog borca, njegovoj neprekidnoj borbi, punoj uspona i padova, kao i roditelja Dejana i Danijele da mu omoguće lepše detinjstvo i srećniju budućnost, već smo pisali mnogo puta. Pre svega, kako bi ovaj ljupki mališan konačno mogao da ide na SDR operaciju u Sent Luis, koja bi ga spasla konstantnog spazma. Operacija je, podsećanja radi, dva puta odlagana, jer njegovi roditelji nisu uspeli da obezbede sumu od oko 55.000 dolara za tu namenu. Tek letos, kolo sreće se okrenulo. Akcija za Pavla je krenula uzlaznom putanjom, zahvaljujući divnim ljudima i novac je konačno prikupljen. Zato je mali Pavle zajedno sa porodicom, put svog izlečenja krenuo 3. novembra.
Divna dobrodošlica
– Kada smo sleteli u Sent Luis imali smo divnu dobrodošlicu, jer je sveštenik Ljubomir iz crkve Svete Trojice sa kojim smo bili u kontaktu, uspeo sve to da organizuje sa našim ljudima koji tamo žive. U svoj dom nas je primila porodica Miloša i Zorice Vranić, zbog čega nismo imali dodatnih troškova. Ugostili su nas i primili kao najrođenije čak mesec dana, na čemu nikada nećemo moći dovoljno da im se zahvalimo – javio nam je Dejan Tasić iz Amerike.
Istina, Tasiće smo kontaktirali povodom dve donacije koje su stigle za Pavla. Jedna od 100 evra Nadežde Radović iz Vizbadena, druga od 50 dolara Zorana Uzelca iz Sidneja. Obe donacije su im prosleđene, na čemu se Dejan od srca zahvalio i podelio sa nama sve detalje njihovog boravka, kao i operacija kroz koje je mali Pavle prošao.
– Prve dve operacije, obavljene su istog dana, 17. novembra u medicinskom centru St. Louis Childrens Hospital nakon koje doktori imaju velika očekivanja i veruju da bi se stanje Pavla posle SDR operacije (selective dorsal rhizotomy) mnogo toga promeniti. Bile su veoma duge i naporne, ali na sreću sve se dobro završilo. Ove operacije su podrazumevale presek nerva u lumbalnom delu kičme, koji prenosi spazam, zbog čega se očekuju brojna poboljšanja poput spasticiteta koji će biti zauvek smanjen. Njegovo sedenje i stajanje će se popraviti, pa i prelazi između ova dva stanja biće lakši i brži, njegova ravnoteža i udobnost će se poboljšati, a očekuje se da će Pavle moći da hoda. Ovaj zahvat, smanjio je i pritisak na kičmu i kukove koji su se usled lošeg vladanja telom, dodatno oštećivali. Nedelju dana potom, 24. novembra urađena je i još jedna operacija u drugoj bolnici kod vrsnog stručnjaka koji se pobrinuo za opuštanje njegovih zgrčenih tetiva i mišića, posebno u delu nogu. Na sreću i to je sve prošlo kako treba, zbog čega smo zaista presrećni – objasnio nam je Dejan Tasić.
Ostali duže nego što su planirali
U nastavku razgovora sa ovim požrtvovanim tatom, saznali smo i da se još nisu vratili iz Amerike kako je planirano zbog koronavirusa, ali i zbog Pavlove intenzivne rehabilitacije nakon operacija, jer delove tela i mišiće koji zbog cerebralne paralize nisu korišćeni, treba pokrenuti.
– Ostaćemo u Sent Luisu do 17. januara, iako je bilo planirano da se kući vratimo još sredinom decembra. Da nismo okruženi divnim ljudima i srpskom zajednicom ovde koja broji oko 2.500 naših ljudi, ne znam kako bismo se snašli. Bićemo im večito zahvalni, kao i lokalnom svešteniku Ljubomiru koji je sve to organizovao i pozvao ih da nam pomognu. Zahvaljujući njima, imamo smeštaj, prevoz do bolnice i ako nam bilo šta zatreba, tu su za nas. Koliko to znači ne mogu ni opisati. Tek kad se budemo vratili u Srbiju i kad budemo počeli da sabiramo utiske, čini mi se, postaćemo još više svesni koliko smo srećni što smo naišli na tako divne ljude spremne da pomognu nama iz otadžbine ne tražeći ništa zauzvrat. Velika je to stvar i mi ćemo ostati njihovi večiti dužnici – naglasio je Dejan Tasić, šaljući tople pozdrave, čestitke i dobre želje za 2021. godinu svim dobročiniteljima koji su pomogli njegovom sinčiću da dođe u Ameriku, obezbedivši novac za njegove operacije.
Brat Petar najveća motivacija
Tokom narednih mesec dana, Tasiće očekuju svakodnevne fizikalne terapije, kako bi se Pavlu pokrenuli svi mišići.
– Pavlu je najveća podrška u tom vežbanju njegov stariji brat Petar. On ga bodri i podstiče da radi vežbe ili vozi sobni bicikl, jer iako i sam mali, veruje da će se sve to isplatiti i da će jednog dana možda moći sa svojim bratom da potrči – rekao je Dejan.
Veruju u Pavlovo bolje sutra
Prema rečima Dejana Tasića, celokupni utisci iz Amerike su veoma pozitivni. Iako rezultati operacije još ne mogu biti vidljivi, jer Pavlov mozak sada prima signale od mišića koji od rođenja nisu pokrenuti i treba vremena da se procesuira motorika na pravi način, čvrsto veruju da za njihovog sinčića dolaze lepši i lakši dani. Dejan i Danijela će kao i do sada dati sve od sebe da bude srećan i zdrav dečak, koji će uprkos bolesti koja ga je od rođenja zadesila, moći da postigne svoj pun životni potencijal.