Lepa Lukić osamdesetih godina družila se sa žestokim momcima Ljubom Zemuncem i Radetom Ćaldovićem Ćentom. Ona je, kako je rekla, za sve te žestoke momke bila lafčina jer je bila prizemna i ponašala se sa njima kao što se ponašala prema svima.
Pevačica se seća svakog trenutka druženja sa njima iako je to bilo mnogo davno, ali poznanstvo s njima joj se duboko urezalo u pamćenje.
“Prema meni su bili predivni. Ljuba Zemunac, Ćenta, oni su mi napravili jednu svadbu u Frankfurtu. Naime, mi svi pevači smo pevali u Minhenu u jednom restoranu Vardar. Često sam sa Zoranom Kalezićem po deset dana pevala tamo, i oni su dolazili u taj restoran. Ako se pravio važan pevač, oni za nos vuku. Mene nikad. Njima se dopadalo što sam ja pri zemlji bila. Kad su jednom došli u restoran, konobar mi kaže da me Ljuba Zemunac zove da dođem za njihov sto. Mislite da sam to smela da odbijem”, priseća se Lepa, koju su žestoki momci tada angažovali da peva na svadbi njihovog druga-telohranitelja i ugovorila je lep honorar.
“Sednem kod njih, što da ne sednem kad su me pozvali. Oni odmah pitaju hoću li da pevam na svadbi, a ja ne znam da li smem ili ne smem da odbijem. Pitali me koliko košta, ja kažem ništa. Pazi šta govoriš, nemoj ništa, nemoj da se foliraš, kažu mi: Ja mislim – provociraju ne sigurno. Hoći da vam pevam onako, neću da vam naplatim. A oni – govori cifru. Ja mislim prete mi. Koliko kažeš toliko ćeš dobiti. Navalili oni da kažem cifru i ja kažem 3.000 maraka. Pruža on ruku i dogovoreno”, prisetila se Lepa.
“Na svadbi nema njih, ja čekam. Kad ide Zemunac ko vojvoda, iza njega sedam-osam njih, njihovo druđtvo, dupli sto i on kaže Lepa šta čekaš. Posle Zemunac došao do nas i pita da li može da svira bubnjeve, kaže naučio u zatvoru, pa je svirao. Sve lepo bilo, do ujutro bili tu. Isplatio me gazda 3.000 maraka.
“To su takva gospoda bila, a da sam se ja nešto k*rčila bilo bi to vičenje nosića. Tako su doživljavali pevači koji su se pravili važni. Arkan me je mnogo voleo, on posebno, čak i Giška. Ne znam, mnogo je lep, a kad je prišao samo što se nisam zaljubila, a kad mi je rekao Zoran da je to Giška odmah sam se uplašila. Ali on je toliko bio dobar čovek. Posle kad je poginuo, bilo mi je žao”, rekla je Lepa Lukić.
