– Kada sam ja počinjala pevačice su bile na lošem glasu, posebno kafanske. U kafani sam kalila glas i ne krijem to.
Želela sam da me ljudi vide i čuju kako pevam, da se otisnem u svet. Pevala sam po restoranima širom Srbije i Bosne, ali sam silno želela da zapevam u nekom beogradskom restoranu.
Čula sam da u Beogradu u kafani "Stambol kapija" nastupaju Cune Gojković, Vasilija Radojčić, Zvonko Bogdan, sve same veličine.
Reših, proći ću ja tu kapiju, makar i na silu – priseća se Lepa Lukuć.
Ona ne krije da je godinama učila zanat od koleginica, "krala" njihove trikove i cake, prisluškivala šta pričaju.
– Danas je sačuvaj bože. Niko nikog ništa ne pita. Svi sve znaju i prave se važni. Ja i danas, posle toliko godina rada i iskustva, rado priupitam za savet, pa neće mi kruna pasti s glave zbog toga. Kada sam bila mlada, krala sam znanje, cake, fore i fazone od koga sam stigla.
O šminkanju pojma nisam imala, a mnogo sam volela da na sceni gledam Terezu Kesoviju. "Krala" sam njene trikove i pokrete na bini i stalno virila iza zavese dok je ona pevala.
Poslednjih godina Lepa sve manje peva u Srbiji, a sve više u dijaspori gde se više ceni prava, narodna muzika.
– Ne pamtim kada sam poslednji put pevala u Srbiji. Kako da za mene bude posla kada ga nema ni za koga ni za lek. Žao mi je što najmanje pevam u mojoj zemlji, ali dobro je da ima posla u dijaspori.
