– Iz bolnice su me i pustili da izađem samo pod uslovom da mi bude obezbeđen psihički mir koji imam u Novom Vinodolskom i koji sam imala tokom boravka u bolnici. Ne znam ni koliko je prošlo tačno vremena, jer mi je od trenutka kada su mi stavili gips svaki dan isti. Noćas sam prvi put spavala kako treba i naučila sam da spavam na leđima, što inače ne činim. Svi me pitaju da li imam bolove i ne, nemam jer su me lekari snabdeli potrebnim lekovima, a sada je na meni da se odmaram, idem na fizioterapiju i budem disciplinovana – rekla je Brena po izlasku iz bolnice. Ona ne krije da joj je bilo teško i da je često plakala.
Oporavak jedini prioritet– Moram da kažem i da su me obilazili prijatelji, dobila sam bezbroj SMS i poruka na Tviteru i Fejsbuku. Došla mi je Kata, koja mi je u kući već godinama desna ruka, a sada je tu za mene i njena pomoć mi mnogo znači. Trenutno mi je prioritet da se oporavim. I zaista hvala svima koji su se raspitivali o mom zdravstvenom stanju, ali nisam bila u poziciji ni da držim telefon, a kamoli da odgovaram na poruke. Naravno, svesna sam i u kojoj meri sve ovo oko mene intrigira javnost, ali nisam samo ja na ovom svetu doživela nešto ovako – rekla je Brena. |
– Mislim da sam se ovih nekoliko dana isplakala kako nisam odavno i definitivno je iz mene izašla sva bol koja se u svakom čoveku skuplja. I shvatila sam koliko je korisno da se isplačete. Poslednji put sam se ovako osećala kada sam slomila nogu dok je Stefan bio beba i sećam se pakla kroz koji smo Boba, ja i moji roditelji prošli u to vreme.
Kako ste provodili vreme u bolnici?
– U bolnici mi je raspored bio pun i nisam stizala da razmišljam gde sam i šta mi se događalo. Zna se dnevni raspored – kad se ustaje, kad je kupanje, fizioterapija… Bitno mi je da sam počela da vežbam neke proste pokrete do granice bola. Uskoro će mi skinuti gips sa leve ruke, a prva kontrola mi je zakazana za 8. avgust. Veoma sam zahvalna što sam imala apsolutnu privatnost u bolnici i da me niko nije uznemiravao – kaže Brena koja je tokom boravka u bolnici pričala sa drugim pacijentima.
– Svi su mi odreda rekli "da sam dobro prošla", što meni u prvi mah nije bila nikakva uteha. Nisam navikla da ovoliko ležim i mirujem. Shvatila sam koliko smo svi kada se nađemo u jednoj ovakvoj situaciji, zapravo bespomoćni, da učimo stvari iz početka. Ni slutila nisam da činjenica da možete sami da se očešljate može učini srećnim! Shvatam ljude koji su na bilo koji način ikada bili primorani da zbog oporavka miruju. Konkretno, jesam se osetila bespomoćnom kao nikada u životu, jer prvo nisam navikla da me neko drugi hrani, oblači, pere zube, češlja…
Da li se zna kada ćete se vratiti u Beograd?
– U Novom Vinodolskom imam sve uslove da šetam i lagano se oporavljam, tu su i moji najbliži čija mi podrška mnogo znači. Posetio me je i Ćiro Blažević, koji me je od srca nasmejao, čovek je pravi genijalac! Kad je zdrav čovek često nije svestan ko su mu pravi prijatelji, dok mu se ne desi neki ovakav lom. Ali znate kako, ja sam optimista po prirodi i život teče dalje. Nije smak sveta.
Zahvalna osoblju bolniceBrena se zahvalila i lekarima i osoblju bolnice, ljudima iz svih krajeva sveta koji su joj slali poruke podrške dok je bila u bolnici. |
