Aleksandrit je otkriven u Rusiji 1842. godine. Ima neverovatne sposobnost da promeni boju i može se koristiti za filtriranje ultaljubičaste svetlosti i opasnog kosmičkog zračenja.
Aleksandri je “čarobni” poludragi kamen, koji na različitom svetlu menja boju, od žućkasto-zelene do crvene. Nekad je bio veoma tražen poludragi kamen, ali se, zbog nestalnih modnih trendova i sve manjih prirodnih zaliha, danas proizvodi sintetičkim putem.
Ovaj postupak je izuzetno skup, a sintetički aleksandrit upotreblja se za izradu prozora na svemiskim letelicama, zahvaljujući svojoj sposobnosti da filtrira štetne kosmičke zrake.
Otkriven je u Jekaterinburgu, u rečnoj dolini planine Ural, u stenama krupnozrnaste strukture, za koje se prvobitno mislilo da sadrže dragi kamen smaragd. U Uralskom oblasti ostalo je još veoma malo aleksandrita. Zbog svoje izuzetne tvrdoće i otponosti na vetar i vodu, aleksandrit se može naći u aluvijalnim nanosima. To su mesta gde reke i potoci talože mineralne materijale kada se stene u kojima su se oni fomirali raspadnu, usled erozije. Manje količine ovakvih nanosa nađene su u Šri Lanki, Zimbabveu i Brazilu.
Kao jedan od najmisterioznijih, spiritualnih i veoma važnih kristala na Zemlji, poznato je da jača metafizičke sposobnosti, volju i lični magnetizam. To je kamen dobrog predznaka koji pomaže u centriranju i doživljavanju radosti.
Delovanje aleksandrita usmereno je na nervni sistem koji uspešno regeneriše. Štiti od leukemije i čira na želucu, pomaže jetri, slezini i pankreasu, jača krvne sudove. Podstiče kreativnost i intuiciju, obnavlja samopoštovanje i dovodi telo u ravnotežu.
