Kad je reč o olimpijskom pokretu u zemljama bivše Jugoslavije, odmah uz pokretača ove ideje i osnivača Srpskog olimpijskog kluba generala Đukića najznačajnija ličnost je svakako – Leon Štukelj. Legenda eksjugoslovenske, slovenačke i svetske gimnastike ušao je u istoriju kao osvajač prve zlatne olimpijske medalje za naš sport. Bilo je to na Olimpijskim igrama u Parizu 1924, kad je tada 26-godišnji gimnastičar iz Novog Mesta potvrdio epitet favorita i trfjumfalno završio takmičenje na vratilu i višeboju. Bio je to početak olimpijske dominacije ovog sportiste – najznačajnije figure svetske gimnastike između dva svetska rata. Četiri godine kasnije na Igrama u Amsterdamu bio je "zlatan" na krugovima, a osvojio je još dve bronze u višeboju, pojedinačno i ekipno. Najzad, u Berlinu 1936. vežbom na krugovima stigao je do srebrnog odličja.
Ako tome dodamo i 11 odličja sa svetskih prvenstava, od toga čak pet zlatnih (u Ljubljani 1922. na krugovima, vratilu i razboju, a u Lionu 1926. na krugovima i vratilu), jasno je da je reč o šampionu za sva vremena, jednom od najboljih sportista koje smo ikada imali. Posebno priznanje odato mu je na OI u Atlanti 1996. kad je kao najstariji među živim olimpijskim šampionima bio počasni gost na ceremoniji otvaranja, a godinu dana kasnije postao je "stanar" gimnastičke Kuće slavnih.
Čitav svet ga je pozdravio i 1998. kad je u svom domu u Mariboru proslavio stoti rođendan. Nije dočekao da obeleži i 101. godišnjicu od rođenja – preminuo je samo četiri dana ranije od srčanog udara. A kažu da je vežbao do – poslednjeg dana života.
U sredu, 12. novembra, navršava se 116 godina od njegovog rođenja i bilo bi više nego primereno da mu u Olimpijskom komitetu održe počasno slovo. Tim pre što je celog svog života bio odan jugoslovenskoj ideji, sokolstvu, monarhističkom opredeljenju i – ravnogorskom pokretu.