Sve su veće muke roditelja dvadeset prvog veka. Deca su iz dana u dan agresivnija, bahatija, a virtuelni svet uzima primat nad realnošću u kojoj tate i mame ne mogu da pobede.
O problemima i rešenjima lošeg vaspitanja u Srbiji koje traje već više od dve decenije, Milica Novković piše u svojoj knjizi “Porodični bukvar” koja je za mnoge porodice postala nezaobilazni savetnik.
– “Porodični bukvar” je nastao pre 19 godina, a krčkao se u meni od najranijeg detinjstva. Imala sam sreću da me odgaja baka, koja je bila prepuna ljubavi. Pomogla mi je da se razviju u meni klice ljubavi prema radu, redu, ljudima, prirodi, životu. Posebno sam joj zahvalna što mi je očuvala i razvila klicu za prepoznavanje dobra i zla u čoveku. Sve to mi je pomoglo da vrlo rano prepoznam šta sve nije dobro u mojoj porodici.
S lakoćom sam prepoznavala situacije i odnose u kojima ljubavi nije bilo. Borila sam najčešćeneposlušnošću i davanjem otpora. Naravno da se sve završavalo batinama i suzama. A onda sam jednog dana obrisala suze i donela odluku da ću, kad porastem, pronaći lek koji će pomoći da roditelji sa svojom decom budu u ljubavi celog života. To sam rekla sebi sa 10 godina. Sve dalje odvijalo se po božjem planu – počinje priču za “Vesti” Milica Novković.
Trojanski kon
Kao profesorka književnosti uočila je da u školama nedostaje ljubavi prema deci.
– Uspela sam da od učionice načinim dobro mesto za učenike, zahvaljujući primeni Nove škole srpskog nepoznatog i nepriznatog pedagoga Petra Savića. Četvrt veka sam učila decu na principima vaspitanja u kojima nije bilo kazne, nagrade, prezaštićivanja, ni praznog verbalizma, jačanja imitatorskog uma dece. Prvi put sam shvatila da su autoritarni, spoljašnji vaspitni modeli uzroci problema svuda.
Ovi modeli ubijaju u detetu njegovo izvorno biće satkano od ljubavi, dobrote, zdravih potreba, talenata… Trebalo je proći dug životni put, trebalo je osvestiti i iskusiti sve ono što je bilo u magli, trebalo je iznedriti znanje i pretočiti ga u knjigu. To se dogodilo 2000. u trenutku kada je srpska porodica već bila razorena “novim” vaspitanjem nametnutim u procesu demokratske plišane tranzicije. U trenu sam shvatila da smo dobili trojanskog konja, šargarepu umesto štapa, a i jedno i drugo pripada arsenalu autoritarne pedagogije, koja zaustavlja rast ljubavi u detetu i roditelju – objašnjava naša sagovornica.
Među prvima u Srbiji je govorila o štetnom uticaju mobilnih telefona na odrastanje dece.
– Savetovala sam roditelje da dete mora prvo da upozna realni svet, pa onda virtuelni. Danas svi pričaju protiv mobilnih telefona, a istovremeno društvo uvodi internet u svaki kutak Srbije, propagirajući da je bavljenje IT zanimanjima najunosniji poziv budućnosti. Roditelji su zbunjeni. Daju deci telefone u ručice vrlo rano, pa kada deca postanu zavisna, kada neće da uče, tada im brane telefone sluđujući i njih i sebe.
Danas pričam roditeljima istu priču o uzrocima njihovih muka, o pet autoritarnih vaspitnih modela koji su se danas udvostručili. Slili su se u mobilni telefon. Dok dete dobro ne progovori svoj maternji jezik, dok ne prohoda, dok ne nauči da se opslužuje i radi oko sebe, ne sme biti stavljeno pred ekran. To je negde do dve i po godine života. Tada dete mora biti u pokretu, slikovnica mu mora biti najveći prijatelj, kao i dobra dečja pesma, i naravno topli glas roditelja. Polako, umešno, roditelj detetu otvara virtuelni svet, ali sve mora biti pod kontrolom.
Moć ljubavi
Ističe da su se uloge u porodici značajno poremetile poslednjih godina.
– Odavno su roditelji postali loše sluge, a deca loši gospodari. U Srbiji se to dogodilo pojačano od devedesetih godina prošlog veka kada nam je zabranjen štap, a nametnuta ucena, potkupljivanje dece za svaki načinjen korak. Počelo je sistematsko uništavanje tradicionalne porodice. Pretilo se roditeljima da će im deca biti oduzeta ako ih tuku. Danas su roditelji robovi svoje agresivne, pohlepne, lenje, nesvesne, tvrdoglave dece. Smart telefon je danas glavni vaspitač dece, a roditelji potkupljivanjem deluju kao prava naiva u odnosu na moć virtuelne guvernante.
Roditeljima preostaje da prezaštićuju decu od rada, reda, istine, života, da ih smaraju praznim pričama da treba da budu dobri. Bilo šta da čine na autoritarni, plišani način, roditelji su uvek gubitnici u odnosu na smart telefon, čiji sadržaji počivaju na svih pet autoritarnih vaspitnih modela. Smart telefon ne traži od dece ništa osim da ostanu zavisnici od njega. Svi gube, i deca i roditelji, a profitiraju proizvođači i prodavci.
Kako kaže, tokom svoje višegodišnje misije, posebno je usrećuju trenuci u kojima sreće porodice kojima je pomogla da usvoje znanja izvornog vaspitanja i vrate se ljubavi i harmoniji.
– Smenjuju se lica, problemi, rešenja. I onda samo čujete glas na ulici: “Milice, da li se sećate, bili ste kod nas. Hvala vam, na svemu. Deca su nam izrasla u divne ljude.” Samoj sebi kažem: Koračaj, Milice, stazom života i nesebično daruj porodicama znanje, koje ih vodi u prostore ljubavi i dobrote, a to je baš ono što savremenom čoveku treba.
Od prezira do nasilja
Uzroke vršnjačkog nasilja Milica Novković pronalazi upravo u autoritarnom vaspitanju.
– Nažalost, ceo svet je pristao na plišano vaspitanje, koje iskrivi predivnu prirodu deteta. Nasilje dece nad roditeljima sve više uzima maha. Deca nasiljem pokušavaju da zadrže stečene pozicije. Vršnjaci jedni drugima postavljaju jasna pravila po kojima treba da se ponašaju ako misle da budu primljeni u društvo: treba prezirati školu, učenje, rad, red, obaveze, porodicu, treba pratiti sve trendove u modi, muzici,u rijalitiju. Dete koje se ne stavlja pod kontrolu vršnjaka biva šikanirano, odbacivano, ismevano, a nije neobično prisustvo i fizičkog nasilja nad onima koji se ne pokoravaju.
Ukloniti uzroke
Prethodnih 19 godina održala je stotine predavanja.
– Reakcije svuda su gotovo istovetne: “Istina je da su kazna i nagrada dve osnovne prepreke uzrastanju čoveka. Kako mi to nismo prepoznali?” Nisam psiholog i ne dajem savete jer ne rešavam posledice. Bavim se otklanjanjem uzroka. I zato svi na kraju predavanja znaju da treba “baciti petaka”, treba odbaciti svih pet preživelih vaspitnih modela.
