Lekari upozoravaju na (zlo)upotrebu antibiotika u Srbiji

pixabay.com

Antibiotike, čak i u “doba korone”, često pijemo na svoju ruku, zbog čega su takozvane postantibiotske bolesti znatno uznapredovale.

Metabolička i crevna oboljenja, dijareja, rezistencija na medikamentne terapije, posledice su sa kojima se već borimo zbog prekomerne upotrebe antibiotika, koja traje duže od jedne decenije, a od početka pandemije 2020. do danas, potrošnja ovih lekova skočila je za skoro 30 odsto.

Ako nastavimo da se “kljukamo”, antibiotici nam uskoro neće pomagati, pa je pitanje kako ćemo se lečiti od bakterijskih infekcija.

– Unazad nekoliko godina strogo je zabranjeno izdavanje antibiotika bez lekarskog recepta, ali broj recepata je drastično skočio. Građani piju antibiotike zbog problema sa zubima, kašlja, bolova u grlu, svega i svačega. To je trajalo godinama, a onda je 2020. stigla i korona, pa je izdavanje antibiotika teško pratiti koliko se često uzimaju. Najčešće se za koronu izdaju panklav, levoksa, hemomicin i pancef. U apotekama je za više od 50 odsto povećano izdavanje ovih lekova. Samo u jednoj smeni desi se da imam 15 ljudi koji su došli sa receptom za antibiotik, uzimaju za sebe ili za decu u sirupu – kaže za Nova.rs Tanja Čupić, diplomirani farmaceut.

Među onima koji piju lekove bez saveta lekara, najčešće su – antivakseri, a njih ima među pacijentima, ali i među farmaceutima.

– Veliki je broj ljudi koji neće da prime vakcinu, pa kad se osećaju loše, dođu, bez maske, u apoteku i traže antibiotik. Naravno ne idu kod lekara, već sami određuju koji lek će da piju i kako će da ga doziraju. Navodno traže za prijatelja, rođaka… Neverovatno koliko sebi daju za pravo. Samo ih uputimo na lekare i tu se svaka priča završava – naglašava Čupić.

Više od antibiotika, građani Srbije piju jedino – probiotik.

– Probiotici se kod nas uzimaju kao bombone. Ljudi uopšte ne znaju kako i koliko smeju da ih piju, a prekomerno uzimanje oštećuje zdravlje. Koronavirus ne leče antibiotici, ali se uz kovid javljaju bakterije i upala pluća, pa ih zato moraju piti – kaže ona.

U poslednjih 10 godina u Srbiji je zastupljena prekomerna upotreba antibiotika od pedijatrije do gerijatrije.

– Postoje ljudi koji smatraju da je neko loš lekar ako ne da pacijentu antibiotik. Do pre nekoliko godina u našoj zemlji za sve i svašta su prepisivali palitreks. Niko nije radio CRP, nije se znalo da li pacijent ima virusnu ili bakterijsku infekciju, a svi su pili antibiotik. Pio se i za najobičniji kašalj. Tako se remeti crevna flora, javlja se dijareja i uništava se bazalni metabolizam. Za koronavirus se prepisuje antibiotik zato što smanjuje imuni odgovor organizma i lako se aktiviraju bakterije koje napadaju pluća. Međutim, ljudi koji imaju koronu, a na svoju ruku uzimaju antibiotike čine sebi medveđu uslugu. Truju sopstveni organizam, i stanje će im samo biti još gore – upozorava dr Dragan Miljković, specjjalista opšte medicine.

Kada dođe do rezistencije na jedan antibiotik, pacijentu se daje kombinacija, koktel, drugih lekova.

– Rezistencija na antibiotik znači da jedan lek više ne pomaže, da je organizam stekao otpornost. Onda se kombinuju drugi antibiotici dok ne pomognu. Kontrolisana upotreba antibiotika je najvažnija, a uz to je važno i kako se doziraju. Ako se loše dozira izaziva posledice po zdravlje. Bakterije mutiraju, baš kao i koronavirus, zagto se mora paziti sa doziranjem i izbeći rezistencija – kaže dr Miljković.