Ukoliko vam na jelovniku nije savršeno izbalansirana ishrana velike su šanse da vam nedostaje neki oblik vitamina ili minerala.
Ugledni lekar dr Mark Hajman je podelio informacije o nekim uobičajenim nedostacima vitamina na koje treba paziti i o hrani koju treba jesti kako bi se obezbedilo optimalno zdravlje.
Vitamin C
„Vitamin C učestvuje u sintezi kolagena, antioksidativnoj zaštiti i imunološkoj funkciji, poboljšava apsorpciju gvožđa i podržava funkciju mitohondrija“, objašnjava dr Hajman za Vogue. Preporučuje se unos do 1.000 mg dnevno uz pomoć namirnica poput pomorandže, limuna, bobičastog voća, paprike i brokolija.
Vitamin D
Posebno je teško izbeći nedostatak vitamina D, posebno između septembra i aprila, kada sunčeva svetlost nije toliko dostupna.
„Održavanje zdravih nivoa je važno jer vitamin D omogućava apsorpciju kalcijuma, rast kostiju i imunološku funkciju, a studije su povezale njegov nedostatak sa sezonskim afektivnim poremećajem i depresijom“, ističe doktor. Najbolji način da se obezbedi dovoljan nivo vitamina D je izlaganje sunčevoj svetlosti, a sadrže ga i masne ribe, obogaćeni mlečni proizvodi, pečurke i jaja, iako ga je teško dobiti samo ishranom.
Zato je suplementacija ključna, kaže dr Hajman. Nacionalna zdravstvena služba (NHS) preporučuje 600 IU dnevno, ali većina stručnjaka preporučuje znatno više. Dr Hajman savetuje unos od 5.000 IU dnevno.
Vitamin B12
Ljudi koji ne jedu meso skloni su nedostatku vitamina B12. B12 je važan za zdravlje nervnog tkiva, funkciju mozga i proizvodnju crvenih krvnih zrnaca. „Takođe podržava sintezu DNK i pomaže u prevenciji anemije. Odlični izvori uključuju ribu, meso, živinu, mlečne proizvode i jaja“, kaže doktor, preporučujući 1.000 mikrograma metilkobalamina (aktivni oblik B12 koji se može suplementovati) dnevno.
Vitamin B9
Zeleno lisnato povrće, mahunarke, špargle, cvekla, pomorandže i drugi agrumi bogati su vitaminom B9, poznatim i kao folna kiselina. Od ključnog je značaja za sintezu i popravku DNK, deobu ćelija i formiranje crvenih krvnih zrnaca, i igra važnu ulogu u zdravlju mozga i mentalnom blagostanju. Dr Hajman preporučuje 400 mikrograma dnevno.
Vitamin B3
„Vitamin B3, takođe poznat kao niacin, učestvuje u popravci DNK, odgovorima na stres i metaboličkim procesima. Pomaže u pretvaranju hranljivih materija u energiju i doprinosi regulaciji holesterola“, objašnjava dr Hajman. Takođe podržava funkciju nervnog sistema i pomaže nam da se osećamo energično i dobro. Zbog toga treba da jedemo živinu, ribu, nemasno meso i integralne žitarice.
