Lek života doneo zemljak iz Rožaja

Puna nade i vere: Azra Arifović

Da se opaka bolest drži pod kontrolom i više ne vrati, Azri je pomoć u lekovima povremeno stizala sve do 5. decembra prošle godine kada su lekari, zadovoljni njenim zdravstvenim stanjem, odlučili da privremeno prestane sa njegovim korišćenjem.

Nažalost, Azrina radost kratko je trajala, poslednji snimci i analize koje je uradila u septembru ukazivali su da opaka bolest nije potpuno iskorenjena i da se može razbuktati, pa su joj lekari savetovali da ponovo uzme "glivec", za koji nije imala novca, ali joj je u pomoć pritekla jedna devojka iz Tuzle koja joj je obezbedila dve kutije sa nešto slabijom dozom.
 

– Nije ništa strašno, dobro se osećam, mada rezultati nisu najbolji. U januaru ću na nove preglede, nadam se najboljem, optimista sam i borac, upravo optimizam i upornost su me spasli kada sam nakon dve operacije preživljavala najteže trenutke u svom životu – priča Azra i naglašava da danas možda ne bi bila na ovom svetu, a ni tako vedra da nije bilo dobrih ljudi iz dijaspore koji su joj svih ovih godina slali potrebne doze lekova, često vredne i po nekoliko hiljada evra.

Dok još troši tablete koje joj je donirala devojka iz Tuzle, jedan poziv iz Londona, a odmah potom i poseta Hazba Čolovića, poreklom iz Biševa, sela između Rožaja i Tutina, doneli su joj novo olakšanje. Nakon što je u "Vestima" pročitao jedan stari tekst o Azri, Čolović se zainteresovao za njeno zdravlje, kupio je kutiju izuzetno skupog leka od 30 tableta po 400 miligrama i sa suprugom se ovih dana obreo u Novom Pazaru.

– Živim u dijaspori 35 godina, poslednjih pet godina u Londonu, o Azri sam čitao u "Vestima" i odmah sam odlučio da je, kad prvi put dođem u Srbiju, posetim, da popričam sa njom, da vidim šta joj treba i da se dogovorimo kako da joj pomognem. Oduševljen sam njenom upornošću, hrabrošću, borbenošću i optimizmom, za početak sam joj doneo kutiju leka "glivec" , bićemo u kontaktu i dogovaraćemo se o daljoj pomoći. Iskreno se nadam da joj od februara lek više neće trebati, ali ako joj ipak zatreba, uvek može računati na pomoć moje porodice – kaže Čolović i objašnjava da se već dugo bavi humanitarnim radom i da odmah nakon posete Azri odlazi u Crnu Goru da odnese još jedan paket humanitarne pomoći.

A zbog bolesti i besparice Azra posle završene gimnazije nije mogla da studira, nekoliko meseci bila je, projektom javnih radova, angažovana u novopazarskom Gradskom zelenilu. Trenutno ne radi. "Konstatovan mi je prvi stepen invaliditeta, ali mogla bih da radim, volela bi da budem od koristi. Na primer, da budem neki službenik, pa bih u kontaktu s ljudima i uz posao zaboravila sve što sam doživela i što još preživljavam", jedina je Azrina želja.

Zahvalnica Izuzetno skup medikament: "Glivec" – Puno će mi značiti lek koji mi je doneo humani Čolović. Sa zalihama koje sam imala biću mirna do Nove godine, a do tada, nadam se, javiće se još neko ko je spreman da mi pomogne. U boga se nadam da mi od februara više neće ni trebati. Ako dočekam tu radost odmah ću je podeliti sa čitaocima "Vesti". Hvala Čoloviću i svima koji su me svih ovih godina držali u životu i spasavali od najgoreg. Hvala svima koji me podržavaju i bodre i posredstvom Fejsbuka. Želim im dobro zdravlje i svaku sreću u životu – poručuje Azra Arifović.