Jedan gledalac Potrošačkog savetnika je javio da mu je doktor prepisao neregistrovani lek. Kako u mestu u kojem živi ima samo nekoliko doktora koji mogu da mu pomognu, plaši se da javno govori o problemima koje je imao nakon uzimanja tog leka. Zbog toga će njegovu priču prepričati glumac.
Kako naš gledalac kaže, doktor je utvrdio da on ima sve simptome predinfarktnog stanja.
,,Doktor mi je preporučio da uzimam lek Nootropil koji se koristi u kućnom lečenju ovakvog stanja“, navodi naš sagovornik.
Poslao je sina, kako tvrdi, da mu kupi lek, iako je, čim je doktor napisao koji lek treba da uzme, posumnjao da nešto nije u redu:
,,Lekar mi nije dao recept, samo je na papiriću napisao naziv i kad se sin vratio kući, konstatovali smo da je to jedna ampula, da uz njega ne ide nikakvo propratno uputstvo i da je ampula van ambalaže. Naravno, lek je izdat i bez fiskalnog računa“, kaže on.
Verujući lekaru odlučio se da, ipak, kod kuće primi terapiju. Infuziju su mu priključili radnici patronažne službe i kako tvrdi rekli su mu da je sam isključi, nakon čega su otišli.
,,U toku korišćenja infuzije meni se stanje drastično pogoršalo, dobio sam drhtavicu i nekontrolisanost mišića i na jedvite jade sam uspeo da otkačim infuziju i okrenem hitnu pomoć. Hitna pomoć je intervenisala, pretpostavljam da mi je dala nešto za smirenje, pa mi se stanje stabilizovalo“, priseća se naš sagovornik.
Neregistrovani lek
Otišli smo u apoteku u kojoj je naš sagovornik kupio Nootropil, kako bismo se uverili da se ovaj lek zaista prodaje. Lek smo lako kupili i uz njega dobili samo obrazac na kome je hemijskom olovkom ispisano ime leka i cena, bez pečata. Zbog čega se lek Nootropil prodaje bez fiskalnog računa, bilo je jasno kada smo od Aleksandra Tucovića iz Agencije za lekove i medicinska sredstva dobili informaciju da ,,lek Nootropil (piracetam) nije registrovan u Srbiji i prema Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima nema pravne osnove da bude na tržištu“.
To znači da je lek na tržište dospeo nelegalnim putem. Kontrolu prometa lekova vrši inspektor za lekove i medicinska sredstva pri Ministarstvu zdravlja. Ukoliko inspekcija utvrdi da apoteka prodaje lek za koji nije izdata dozvola, prema navodima Ministarstva zdravlja, izriče se kazna za privredni prestup ,,od milion do 3 miliona dinara, kao i zaštitna mera zabrane delatnosti od 3 do 10 godina, a lekovi koji su predmet privrednog prestupa oduzimaju se bez naknade“.
Naš sagovornik tvrdi da je apoteku prijavio inspekciji, ali da inspekcija nije uradila ništa.
Zbog čega lekari preporučuju neregistrovane lekove?
Kako objašnjava Radica Selić, predsednica Srpskog apotekarskog društva, dešava se da lekar pacijentu prepiše ili preporuči lek koji nije registrovan.
,,Lekaru je bitno da njegov pacijent u datom trenutku dobije pravi lek za određenu indikaciju i ne bavi se ovom procedurom“, kaže Selić.
U tom slučaju, kaže ona, farmaceut je odgovoran da obavesti potrošača da prepisani lek nije registrovan i da od lekara traži da prepiše lek sa spiska registrovanih lekova. To, međutim, nije uvek moguće, jer za neka retka oboljenja na našem tržištu ne postoji lek koji je registrovan. Razlog je taj što je, kako navodi Selić, za proizvođača leka registracija nekada preskupa s obzirom na to da je lek namenjen malom broju pacijenata.
,,Ukoliko proizvođači procene da njima nije isplativo ekonomski da taj lek registruju, oni to neće ni uraditi. Sa druge strane, i kad se podnese zahtev, taj lek pacijentu nije dovoljno brzo dostupan jer suviše dugo traje procedura registracije tog leka“, objašnjava ona.
Zbog ove relativno dugačke procedure, potrošači se nekada pre odlučuju za to da pronađu apoteku koja će im prodati neregistrovani lek, nego da čekaju da se procedura registracije završi.
Apoteke koje prodaju neregistrovane lekove ne čine to samo da bi zaradile velike svote novca. Lek Nootropil smo platili samo 200 dinara i teško je poverovati da ga vlasnik apoteke prodaje samo iz želje za zaradom. Držanjem tog leka on rizikuje kaznu od tri miliona dinara i zabranu rada, a toliku sumu novca teško da može da zaradi prodajom leka koji košta samo 200 dinara. Iako se stiče utisak da su apotekari i doktori verovatno želeli da pomognu pacijentima, to ne menja činjenicu da su ozbiljno prekršili zakon.
Država je, kako navodi Selić, pokušala da problem kupovine neregistrovanih lekova reši uvođenjem takozvane D-liste lekova.
,,Smisao ove liste je da budu dostupni lekovi koji se ređe propisuju, za određene indikacije, ali su pacijntima dostupni na teret RFZO“, navodi Selić.
Lekovi sa D-liste ne smeju da budu u prometu, već se prepisuju pacijentima kada ne postoji adekvatan lek u registru dozvoljenih lekova. Ipak, postoji procedura po kojoj se lek sa D-liste uvodi u terapiju. Lek sa generičkim imenom piracetam, poput Nootropila, naš sagovornik bi mogao da upotrebljava samo, kako se navodi u dokumentu na sajtu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje , ,,na osnovu mišljenja tri lekara zdravstvene ustanove koja obavlja zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou zdravstvene zaštite“.
Kako doći do leka u hitnim situacijama?
Kako navode iz RFZO, slična procedura važi i u hitnim situacijama kada zdravstvena ustanova obezbeđuje lek pacijentu.
,,Lek se obezbeđuje na osnovu mišljenja tri lekara odgovarajuće specijalnosti zdravstvene ustanove tercijarnog ili sekundarnog nivoa zdravstvene zaštite da je lek neophodan i da ne postoji odgovarajući lek na Listi lekova, a da su iscrpljene sve druge terapijske mogućnosti lečenja. Troškove nabavke, na ovaj način propisanog neregistrovanog leka, snosi RFZO“.
Aleksandar Tucović iz Agencije za lekove i medicinska sredstva ističe da ova institucija retko dobija zahteve koje treba hitno rešiti za pacijenta koji je životno ugrožen, što je, po njegovom mišljenju, dobro. U tim slučajevima, tvrdi on, zahtev mora da se reši u roku od 24 sata.
Međutim, pitanje je da li Agencija dobija mali broj ovakvih zahteva zbog toga što ima malo pacijenata kojima je neregistrovan lek hitno potreban, ili zbog toga što pacijenti takve lekove kupuju na crno.
Jedno od rešenja bi bilo da se D-lista proširi, kako bi više lekova bilo dostupno pacijentima. Ovo može da se uradi na osnovu registra lekova u nekoj od zemalja EU. Pored toga, sama država bi trebalo da pokrene proceduru registracije lekova namenjenih lečenju retkih bolesti jer je sigurno da se nijedna privatna kompanija neće izlagati trošku registracije za malo tržište kao što je naše. Ako država to ne uradi, veliki broj pacijenata će ostati uskraćen za lekove koje su im neophodni.
