Muzičar, pesnik, tekstopisac Zoran Dašić Daša, osnivač grupe „Legende“, redovni je član Udruženja kompozitora Srbije, Udruženja književnika Srbije i Srpske akademije scensko-muzičkih umetnosti. Radio je kao muzički urednik u RTS-u, sada je u penziji. Autor je tri knjige.
A kako je sve počelo?
– Priča sa „Legendama“ je počela kao jedna slučajna, spontana stvar, koja bi mogla čak da se nazove i igricom. Te 1987. godine probali smo nešto da uradimo, iz hobija, Lazar Marin i ja. Pre „Legendi“ imao sam iskustvo u rok muzici, svirao sam sa poznatim i nepoznatim bendovima, kao i svi u to vreme, naravno s dugom kosom.
Moje poslednje iskustvo je bilo s grupom „Riblja čorba“, kratko iskustvo od dva meseca. Bora i ja smo prijatelji odavno, postali smo i kumovi. Posle dva meseca sviranja sa „Čorbom“, ja sam odustao jer sam se zaposlio.
Dobio sam sina, oženio se, sve je išlo svojim putem. Posle tri-četiri godine mirovanja, u tebi stalno tinja ta potreba za muzikom, za pojavljivanjem, jer kada to jednom uđe u krv, od toga više leka nema, drži te čitavog života.
Upoznao sam Lazara Marina, on je bio stari krsmanovićevac. Tada je bilo, da li ćemo iz hobija raditi nešto u slobodno vreme, vikendom, da malo sviramo. Odlučili smo se da to bude ovaj tip muzike.
Pesma Stani malo, kafanski sviraču bila je veliki hit grupe „Spomenari“ i to se meni učinilo kao jedno potpuno prihvatljivo rešenje, jer narodnjake nikada nisam ni svirao ni slušao.
Bora Čorba kao „kvisko“
– Izvukli smo Boru Čorbu kao kviska, jer je on napisao pesmu Stani malo, kafanski sviraču, Bori se ideja dopala i krenuli smo s prvom pločom. Laza je pri „Krsmancu“ sakupio ekipu, nas šestorca, svi pevamo, svi sviramo.
Tenorsku ulogu preuzeo je Goran Pitić, a PGP je objavio našu prvu ploču. Kada je došlo vreme za snimanje druge ploče, odlučili smo da nađemo solistu u rok stilu i da od tog pevača napravimo zvezdu.
Dule Suvajac je predložio Ivana Milinkovića, koji je pevao solo partije u horu „Krsmanca“. Snimili smo drugu ploču, gde sam ja počeo da radim sve pesme, reči i muziku. Prva pesma je Ne veruj.
Negde 1995. godine smo se ohrabrili da nešto promenimo u načinu rada. Zakazali smo Centar „Sava“, održali prvi koncert, koji je prošao fenomenalno. Posle toga krenuli smo na turneju po celoj Srbiji.
Ivan je odlučio da nas napusti
– Odlučio je da radi sam, u svojoj solo priči. Novi pevač bio je Duško Nedić, solista u grupi „Narakord“ u to vreme.
Bio je s nama oko godinu dana i imali smo uspešnu turneju. A onda nas je napustio i Nedić.
Svi pevači bi da budu Zdravko Čolić
– Želja svih pevača je da budu Zdravko Čolić. Ime, prezime, faca, pare, to je primamljivo. Ivan se posle godinu dana vratio u grupu i tada je počeo vrtoglavi uspeh grupe „Legende“.
Dobili smo silna priznanja, čini mi se da je sve što postoji imala naša grupa. Pre godinu dana, Ivan je ponovo odlučio da nas napusti i započne solo karijeru.
Novi pevač u grupi
– Mi smo posle nekog zatišja i odmora, našli novog pevača, Nikolu Zekića, mladog pevača iz klase pevača Radio Beograda, preporučila ga je Merima Njegomir. Lako smo se dogovorili i snimili smo novi CD, naš dvadeseti, koji ima simbolično ime „Legende 2020“.
Prve kritike su jako povoljne, imali smo nekoliko nastupa pre pandemije koronavirusa i publika je dobro prihvatila novog pevača. „Legende“ su važnije od pojedinca, nisu se raspale samo prave promenu.
„Legende“ su konstanta koja traje i trajaće. Kada ovo kažem mislim i na sebe, jer pravim sve pesme. Pesme su sa obeležjem prostora na kome živimo, sa nasleđem, tradicijom i obeležjem vremena. Ne smemo da budemo jedni od pet miliona, mi smo autentični.
Vreme i publika će pokazati, a najbližima oko sebe ne verujem, jer oni te iz ljubavi zavedu, njima je sve lepo. Uvažavam mišljenja stručnjaka, neke od pesama pohvalili su Bora Čorba, Bajaga, Žera iz „Crvene jabuke“ i druge kolege. Uradili smo spot za pesmu Đerdan.
Gde nastaje inspiracija za ovako lepe pesme?
– Pesme su život i na samom početku sam došao do nekog recepta, šta i o čemu pisati. Čitam poeziju, sve je već ispevano, opevano, rečeno.
Pitao sam Boru Čorbu o čemu da pišem, na šta je on kratko rekao: piši o sebi, piši o svom životu. Moj život napisan je u pesmama. Kada nešto izneseš iz svoje duše, to publika prepoznaje. To su prolaznost, mladost, rastanci, čežnje…
U novim pesmama sam malo ozbiljnije pričao. Pesma koja ima dobre kritike zove se Da l’ će iko da me pomene, u kojoj su se prepoznali umetnici, glumci, muzičari.
„Život lista stranice blistave i pogrešne, i kada sklopi korice prođe, a kada padnu zavese vremenom izbledele, da l’ će iko da me pomene ili ne“, refren je naše pesme.
U poslednje vreme otišlo je mnogo dragih ljudi, prijatelja, glumaca, pevača, deo pesme koju sam napisao ide ovako: „Prijatelji svojim putem gaze, mnogi od njih nebom pale sveće, kao da mi osvetljuju staze, da bi do njih znao gde se skreće. Onih dana dok smo bili celi, zvezde slova, a nebo nam pismo, da smo samo malo više smeli, da smo samo, da smo, ali nismo.“
S nama je neke od pesama radio i Saša Lokner. Grupa „Legende“ ne juri hitove, radimo ono što nam se sviđa, pa ako publika prihvati, dobro je.
Mi smo stariji i uskisli mladići, ali tu su Marko i Nikola
– Naš novi pevač Nikola Zekić i Marko klavijaturista, koji je slučajno i moj sin, oni su neka naša nova mladost i nova energija.
To je tipičan spoj mladosti i iskustva. To uliva poverenje i mislim da ću prave pesme tek napisati.
