Katarina Vit počela je da kliza sa samo pet godina. Upisala je školu za talentovanu decu za sport u Karl-Marks-Štatu gde je i upoznala svog trenera Jutu Miler, a o velikim uspesima, ali i tome kako su je špijunirali, pisala je u svojoj autobiografiji.
Period priprema za veliku karijeru bio je za obe izuzetno težak i izazovan.
– Bila sam čudno dete. Nikada neću zaboraviti osećaj kada sam prvi put, sa četiri godine obula klizaljke i doživela suludo oduševljenje zbog onih koji su stajali sa strane i gledali me. Zbog toga sam bila spremna da klizam satima. U snovima sam sebe videla kao odraslu osobu, obučenu u crveni kostim sa koga je, na plavičastoj providnoj ledenoj površini, bilo nemoguće skinuti pogled. Kada mi je mama kupila plave hulahopke za trening, nisam se ni trudila da ih koristim već sam se zaključala u toaletu klizališta i iseckala ih na komadiće makazicama za nokte – rekla je Katarina u intervjuu za časopis “Štern”.
Biografija i karijera u umetničkom klizanju Katarine Vit je neuporediva i jedinstven jer je osvojila dve olimpijske medalje, četiri svetske, a šest puta je bila šampionka Evrope i osmostruka državna šampionka.
Zvali su je Kati, a postala je poznata i po svojim seksi kostimima i zadivljujućoj figuri, kao i po svom pozorišnom stilu klizanja. Časopis “Tajm” ju je čak nazvao „najlepšim licem socijalizma“.
Posle Svetskog prvenstva 1988. godine postala je profesionalka – što je bilo neobično za jednu istočnonemačku sportistkinju u to vreme.
Sledeće tri godine, zajedno sa svetskim šampionom i olimpijskim šampionom u Kalgariju, Brajanom Bojtanom, ima svoje prve profesionalne turneje u SAD i Kanadi. Emisija „Witt and Boitano Skating” je toliko uspešna da je Medison skver garden u Njujorku rasprodat sa predstavom umetničkog klizanja, i to prvi put posle deset godina.
Pet godina kasnije, vraća se amaterskom sportu i u žižu takmičenja, da bi po treći put učestvovala kao profesionalka na Olimpijskim igrama u Lilehameru 1994. Od tada je bila poznata i kao zvezda u emisijama umetničkog klizanja „Zvezde na ledu “ i „Šampioni na ledu” na kojima je učestvovala 10 godina, a takođe je klizala i na nebrojenim međunarodnim profesionalnim takmičenjima.
U međuvremenu Katarina ulazi u svet filma i pozorišta. Godine 1990. glumila u umetničkom filmu „Karmen na ledu“ za koji je dobila i Emi nagradu, za izvanrednu izvedbu u klasičnoj muzici i plesu, a pojavljivala se i u televizijskim serijama. Godine 1998. igra ulogu ruske klizačice Nataše Kirilove u holivudskom filmu „Ronin” pored Roberta De Nira i Žana Renoa.
Godine 1998. dodala je još jedan rekord na svoju listu – i to zbog magazina “Plejboj”. Njena naslovna strana bila je najuspešnije izdanje na svetu i to je drugi broj ikada da je potpuno rasprodat. Prvi broj je bio kada je pozirala Merilin Monro, a posle Kati niko nije postigao taj uspeh.
U februaru i martu 2008. godine održala je oproštajnu turneju u osam gradova Nemačke i tako završila svoju blistavu uspešnu karijeru. Igrala je i glavnu ulogu progonjene klizačice u nemačkom filmu „Neprijatelj u mom životu”, koji je donekle odražavao stvarnost života i nje same, koja je od početka bila pod lupom Štazija (Ministarstvo za državnu bezbednost).
Novine i novinari su tada tvrdili da radi za tajnu policiju DDR, a medije je 1992. godine tužila za laži koje su iznosili, ali nije imala uspeha. Takođe uzaludno je narednih godina pokušavala da spreči objavljivanje dosijea Štazija koji je tvrdio da je sarađivala sa tajnom policijom Istočne Nemačke.
Iako su je u toj državi kategorisali kao „favorizovanu” državljanku, svaki njen potez je praćen. Od 1973. pa nadalje bila je špijunirana, što znači od njene osme godine. Njen dosije sadržao je 181 stranu i bio je šokantan i za nju i za javnost.
– Volela bih da nikada ništa nisam saznala. Nisam bila ni informator ni pobunjenik. Niti žrtva. Bila sam samo predmet – napisala je u autobiografiji.
Ipak, nije uspevala da se bavi sa svim novinama pojedinačno, niti da daje toliko intervjua, te je odlučila da napiše knjigu i posveti se svemu odjednom.
– Bilo je smešno da pišem sopstvenu biografiju sa 27 godina umesto sa 60 ili 70, ali sam bila primorana da to uradim samo da bi činjenice bile jasne. Imala sam sjajan život. Nikada neću reći da sam živela u užasnoj zemlji – Istočna Nemačka je podržala da postanem sportistkinja svetske klase. Ali čitajući te fajlove i videvši kako sam prikazana, morala sam da objasnim istinu i stavim stvari u perspektivu.
Njena autobiografija je otkrila kako je u jednoj belešci dosijea tajne policije čak pisalo: „Seksualni odnos se desio… od 20.00 do 20.07.”
Uživala je u mladosti u pažnji muškaraca, ali svoje veze, od kojih su neke trajale i po nekoliko godina, nikada nije ozvaničila. To što nije stvorila porodicu objašnjavala je time da čovek ne može da ima sve što želi, nego da uvek mora da izabere:
– Ja sam uvek u takvim slučajevima birala karijeru.
U jednom intervjuu je potvrdila da je u mladosti imala veliku ljubav i mnogo udvarača, ali da nikada u to ime nije želela da žrtvuje klizanje.
Sa završetkom profesionalne karijere, posvetila se svojoj dobrotvornoj fondaciji za pomoć deci sa invaliditetom, a dugi niz godina podržava zaštitu životne sredine.
Imenovana je za predsednicu komiteta za kandidate za Olimpijske igre u Minhenu 2018. i posvećena je strastveno i isključivo ovom odgovornom zadatku sportske politike.
Danas živi sama u Berlinu, a njen privatan život je prilično tih i miran. Nedavno je otvorila i sportski studio u Potsdamu.
– Moja motivacija u svakodnevnom životu je da budem zdrava i u formi. To je moguće samo uz fizičku aktivnost. Zato sam otvorila sportski studio u Potsdamu.
