Dragan Džajić će u naredne četiri godine biti predsednik Fudbalskog savez Srbije. To je epilog procesa koji traje skoro pune dve godine. Naime, Slaviša Kokeza je 22. marta 2021. odstupio sa čelnog mesta u FSS i od tada je trajao vakuum u Kući fudbala na Terazijama. Nenad Bjeković je sa prefiksom v. d. vodio srpski fudbal i bio “viđen” da i zvanično bude ustoličen, ali “delije” su podigle buru i taj izbor je sprečen pred sam start Svetskog prvenstva u Kataru. Na planetarnu smotru smo otišli kao jedina zemlja bez predsednika saveza. Izbor za čelnog čoveka FSS prolongiran je za proleće i posle skupštine održane 14. marta, konačno se pojavio “beli dim” u Sportskom centru u Staroj Pazovi. Legenda Crvene zvezde povešće srpski fudbal u, nadamo se, nove uspehe. Glavnog protivkandidata imao je u liku druge Zvezdine veličine – Nemanje Vidića, koji se samo dan pre izborne Skupštine povukao iz trke, svestan da je bez šansi.
– Počastvovan sam činjenicom da sam dobio priliku da vodim srpski fudbal. Prihvatio sam ovaj izazov jer osećam da znanjem i iskustvom stečenim osvajanjem 36 klupskih trofeja, svetske i evropske titule, mogu da pomognem. Mislim da zajedno možemo da podignemo najpopularniji sport na viši nivo. Ima dobrih stvari, kao i onih koje ćemo da unapredimo. Reprezentacija je ogledalo saveza, učinićemo sve da postane redovan učesnik velikih takmičenja. Prioritet je plasman na EP 2024, daćemo sve od sebe da se tamo nađemo. Želimo iskorak u celini, izabrao sam tim ljudi spremnih da donesu boljitak – odmah je naglasio Džajić, nekada nenadmašno levo krilo.
Dragan Džajić je rođen 30. maja 1946. u Ubu, a stadion Jedinstva danas nosi njegovo ime. U Zvezdu je došao kao 15-godišnjak. Lovci na talente su ga primetili na juniorskom turniru u Valjevu. Samo šest meseci bilo je dovoljno da struka primeti kakav dragulj je došao na “Marakanu”, pa je brzo prekomandovan u prvi tim. Za seniore Zvezde debitovao je 8. juna 1963. sa 17 godina i sve do Dejana Stankovića bio najmlađi debitant u crveno-belom dresu. Kao fudbaler osvojio je pet titula prvaka Jugoslavije, a okitio se i sa četiri pehara Kupa maršala Tita. Dubok trag ostavio je i u reprezentaciji, sa kojom je bio vicešampion Evrope 1968. Sve do 2004. bio je rekorder po broju utakmica sa državnim grbom (85). Posle kratke epizode u francuskoj Bastiji, vratio se na svoju “Marakanu”, završio igračku i započeo funkcionersku karijeru. Kao sportski direktor, uz Vladimira Cvetkovića, bio je glavni arhitekta tima koji je 1991. pokorio Evropu i svet i postigao najveći uspeh jugoslovenskog klupskog fudbala. Vodio je crveno-bele u kriznim vremenima devedesetih godina. Zvezda je bila van Evrope, a ni na domaćem terenu više nisu “cvetale ruže” pošto je primat preuzeo Partizan. Džajić je, u međuvremenu, postao predsednik Zvezde i na toj funkciji ostao do 2004, kada je podneo ostavku posle ispadanja od Zenita u Kupu UEFA. Najteži trenutak u Džajićevoj bogatoj biografiji desio se februara 2008, kada je priveden zbog optužbi za proneveru novca. Postupak je trajao četiri godina, a u novembru 2012. Zvezdina legenda je dobila aboliciju od strane Tomislava Nikolića, predsednika Srbije, i na taj težak period u Džajinom životu stavljena je tačka. Poslednjih godina je počasni predsednik Crvene zvezde. Oženjen je pravnicom Brankom, imaju dve ćerke – Sanju i Draganu, a stigle su i unuke.
