J. M.
Nekada davno, na obroncima planine Radan, živeli su skromi i veri posvećeni ljudi. Međutim, jednoga dana je đavo, kome je smetala njihova privrženost bogu, rešio da umeša svoje prste i potok pretvorio u “đavolju vodu”. Kada su meštani popili vodu sa izvora, zaboravili su na rodbinske odnose i rešili da venčaju rođenog brata i sestru! Videvši kako idu ka obližnjoj crkvi, šumska vila je na sve načine pokušala da urazumi svatove, ali bezuspešno. Onda se ona stade moliti Gospodu kako bi on sprečio ovo rodoskrvnuće. Bog je uslišio njene molitve i poslao oluju i jak vetar koji su okamenili svatove. Tako je, prema legendi, nastala Đavolja varoš…
Nauka, pak, ima drugačije objašnjenje za postanak neobičnih figura i navodi da su one rezultat specifičnih erozivnih procesa koji traju vekovima. Ukupno ima oko 200 zemljanih figura, sa specifičnim kamenim kapama na vrhu. Različitih su oblika i dimenzija, a njihov broj se stalno menja. Veoma sporo nastaju, smanjuju se, skraćuju, menjaju oblik i stvaraju se nove, a na stvaranje ovakvog čuda prirode utiče položaj i sastav zemljišta kao i mnogi drugi klimatski faktori, kao što su kiša, vetar i promena temperature.
Gledajući neverovatne oblike i veličine, nestvarno deluje kada se kaže da su figure nastale igrom prirode. Traju vekovima, uprkos svim promenama. Ovakva pojava je jedinstvena u našoj zemlji, a nije tako česta ni u svetu. U Evropi ima sličnih lokaliteta u Alpima, a u Americi je poznata Bašta bogova. Međutim, figure u Đavoljoj varoši su postojane i najveće.
Svako koga put nanese na jug Srbije trebalo bi da poseti ovo jedinstveno čudo prirode. “Kameni grad” se nalazi na svega tridesetak kilometara od Kuršumlije, a svojom netaknutom prirodom učiniće da mu se stalno vraćate. Miris hrastove šume i zvuk vode koja nesprestano žubori stvara osećaj da ste na potpunoj drugoj planeti. Zelenilo je na svakom koraku, pa je ovo pravi raj za sve avanturiste kojima prija beg iz grada.
Na samom ulasku u park prirode nalazi se restoran u kome se možete okrepiti nakon obilaska, ali i kupiti suvenire za uspomenu. Duž celog puta ka okamenjenim figurama koračaćete po zemljištu specifičnog sastava, crvene i žute boje. Ovde ćete videti i dva izvora vode posebnog sastava. Prvi je Đavolja voda koja izvire u neposrednoj blizini Đavolje jaruge. Izrazito je hladna, ima visok faktor kiselosti i ekstremno veliki procenat hemijskih elemenata u odnosu na običnu vodu za piće. Drugi izvor je Crveno vrelo. Voda sa ovog izvora je manje kisela, ali ima visok stepen gvožđa. Zbog oksidacije na ovom mestu se stvara zemljište izrazito crvene boje, a voda otiče u Žuti potok. Ceo ambijent ostavlja snažan utisak, pa je uz zvuke prirode i šumu koja ga okružuje bio inspiracija meštanima, ali i posetiocima. Možda se upravo tu krije tajna nastanka ovih zanimljivih legendi.
Lek za svaki bol
Još jedna legenda vezana za nastanak figura vezuje se za obližnju crkvu. Naime, okamenjene figure predstavljaju đavole koje su nekada meštani nosili na svojim leđima. Nakon što su prespavali u Crkvi Svete Petke zlo i nevolje su nestale, a đavoli ostali okamenjeni. Crkva Svete Petke je brvnara podignuta na temeljima razrušene crkve iz 13. veka. Veruje se da ovaj teren ima isceliteljske moći, pa posetIoci vezuju maramice na drvo. Kada je drvo puno, ono se zatrpava u zemlju i tako nestaju sve muke.
Rudnici iz 13. veka
Predeo oko planine Radan bogat je rudnim bogatstvom, pre svega gvožđem, zlatom, srebrom i aluminijumom. Još u 13. veku rudu su izvlačili Sasi, vešti rudari koje je doveo car Uroš. Izvađena ruda je transportovana u mesto Rudare gde su je obrađivali. Zasad je istraženo jedno rudarsko okno, proširen mu je ulaz i pretpostavlja se da mu je dužina oko 800 metara.
