Legalizacija: Bez papira – možda i rušenje!

0

Ako ne budete imali sva dokumenta, plaćaćete veći porez ili vas, ne daj Bože, čeka rušenje
 

Aleksandra Damjanović-Petrović pomoćnik ministra životne sredine i prostornog planiranja kaže da građani ne bi trebalo da čekaju da im se obrate nadležni iz opština, već unapred treba da prionu na prikupljanje dokumentacije.
 

– Kada primi zahtev opština ima 60 dana da pregleda predmet i napravi spisak dokumentacije koja fali u zavisnosti od vrste datog objekta. Zatim će vlasnicima objekata slati zahtev da dostave papire. Kako će pojedinačne lokalne samouprave i opštine to organizovati ne znam, verovatno kako ko dođe na red. To, međutim, ne sprečava stranke koje su predale zahtev za legalizaciju da i bez poziva nadležnih ustanova same prikupe i predaju neophodne papire – objašnjava Aleksandra Damjanović-Petrović.
 

Potrebna dokumentacija

Za naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole u postupku legalizacije porodičnih stambenih objekata površine do 100 metara kvadratnih dostavljaju se sledeći dokumenti:
– dokaz o pravu svojine, dokaz o pravu zakupa na građevinskom zemljištu i dokaz o pravu svojine na objekat;
– fotografija objekta;
– tehnički izveštaj o stanju objekta, instalacija, infrastrukturna mreža i spoljnjeg uređenja koji sadrži geodetski snimak objekta na kopiji plana parcele;
– administrativna taksa.
Dodatne informacije u vezi sa legalizacijom poslovnih i proizvodnih, kao i pomoćnih objekata i onih građenih iz sredstava republike Srbije, autonomne pokrajine ili lokalne samouprave mogu se dobiti na adresi http://www.legalizujte.rs/potrebna-dokumentacija.html

Kada zahtev za dopunu dokumentacije stigne na adresu vlasnika objekta, on ima takođe 60 dana da sve papire dostavi, inače će prijava za legalizaciju biti odbačena kao nepotpuna. U tom slučaju, vlasnici će plaćati višestruko veći porez na imovinu ili će im objekat biti srušen ukoliko se kosi sa odredbama urbanističkog plana.

 

Podsetimo, građevinsku dozvolu neće moći da dobiju objekti koji su napravljeni u zoni zaštite kulturnog i privrednog dobra, na javnim površinama planiranim za izgradnju javnih objekata, oni čija je namena u suprotnosti sa pretežnom namenom u toj zoni, oni koji se nalaze na klizištima ili močvarnom tlu, ako su nepropisno udaljeni od susednog objekta ili im je visina veća od propisane mere.
 

Kada je reč o građanima u dijaspori, pomoćnik ministra kaže da su i oni bili informisani uglavnom putem medija, tako da ni njihove kuće neće biti pošteđene. Ista je situacija i sa onima koji žive u selima, jer kako kaže Aleksandra Damjanović-Petrović država je u saradnji sa lokalnim samoupravama i njihovim medijima učinila sve da ih na vreme obavesti o poslednjem roku za legalizaciju.
 

– Neznanje i neinformisanost se neće opraštati. Cela akcija sasvim je dovoljno medijski ispraćena, i što se tiče onih u seoskim sredinama, ali i naših građana koji žive u inostranstvu – ističe pomoćnik ministra životne sredine i prostornog planiranja Srbije.

 

Bunari i ambari

Kada se govori o imanjima na selu, Aleksandra Damjanović-Petrović kaže da su njihovi vlasnici bili u obavezi da prijave i sve pomoćne objekte: bunare, koševe, ambare, garaže… Na neke od njih neće biti naplaćena legalizacija. To se prvenstveno odnosi na one lokacije koje opština nije komunalno opremala. Na ostale će biti naplaćena legalizacija, ali simbolično.
– U seoskim područjima, kada je reč o pomoćnim objektima radi se o zanemarivoj naknadi, koja neće biti veća od recimo cene paklice cigareta. Što se potrebne dokumentacije tiče i ona je vrlo mala. Potrebne su skica objekta, četiri fotografije i dokaz o pravu svojine glavnog objekta. Moram da kažem da sigurno nećemo ući u akciju rušenja seoskih bunara, imamo mnogo važnijih problema – kaže Aleksandra Damjanović- Petrović.

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here