Prošlo je 65 godina od smrti velike dobrotvorke ledi Lejle Pedžet. O njenom životu i radu piše književnica Marija Miketić u svojoj novoj knjizi “Ponoćno svetlo”. Životopis engleske plemkinje temelji se na relevantnim istorijskim dokumentima i brojnim svedočanstvima savremenika, donoseći intimnu dramu ove tihe i skromne žene, koja pomaže Srbiji i srpskom narodu u najtežim ratnim iskušenjima, a čiji život do poslednjeg dana ostaje simbol milosrđa i odanosti. Na samrti ona ima samo jednu želju – da je njeni Srbi nikada ne zaborave.
Dolazak u Beograd, u jesen 1910, za Pedžete je bio neobično iskustvo. Pre toga su živeli u Minhenu i Štutgartu, dugo vremena izloženi brutalnoj nemačkoj kampanji protiv Srbije i srpskog naroda. Pamtili su i mučku likvidaciju kralja Aleksandra i kraljice Drage Obrenović, koju je izvršila grupa zaverenika u maju 1903, posle čega je vlada njihove zemlje prekinula diplomatske odnose sa Kraljevinom Srbijom na tri godine.
Ploveći prekookeanskim brodom od Sautemptona, preko Atlantskog okeana, do Sredozemnog mora, bračni par Pedžet krajem septembra 1910. konačno stiže u Solun, a zatim vozom kreću ka svom krajnjem odredištu – Beogradu. Na železničkoj stanici, okićenoj slavolucima, cvećem i zastavama dveju država, u susret im izlazi šef diplomatskog protokola sa zvaničnom pratnjom, posle čega im toplu dobrodošlicu poželi gospodin Vajthed, Ralfov prethodnik. Skromna vila u kojoj je smešteno Britansko poslanstvo nalazi se na Kraljevom trgu, na pola puta između Kalemegdana i dvorskog kompleksa.
Nekada je pripadala pukovniku Aleksandru Obrenoviću, sinu Anke Konstantinović Obrenović, koji se sa porodicom iselio u Beč kada je cela bočna linija vladarske kuće pala u nemilost pošto se usprotivila braku kralja Aleksandra sa vremešnom udovicom Dragom Mašin. Danas se na tom mestu nalazi Kolarčev univerzitet, a Kraljev trg je odavno preimenovan u Studentski trg.
Ralf u depresiji
Ledi Pedžet se sviđa beli grad na dve reke, liči joj na Budimpeštu, ali ser Ralf ne prestaje da se žali na sve što vidi oko sebe. Nedostaju mu golf tereni i hipodromi, raskošne opere i koncertne dvorane. Navikao je na stalna putovanja i velike društvene događaje. A ovde toga nema! Nakon što preda svoje akreditive kralju Petru I Karađorđeviću, na audijenciji održanoj 24. septembra 1910, po starom kalendaru, on se svim silama trudi da održi političku neutralnost, kao što je to činio i ser Vajthed, lucidni diplomata koji u vreme mladoturske revolucije u Makedoniji i carinske krize u Bosni pruža Srbiji samo moralnu podršku.
Uprkos tome, ser Ralf već u novembru zapada u tešku depresiju, te od svoje vlade traži petomesečno odsustvo iz zdravstvenih razloga. Zahtev mu je odobren, te on i supruga početkom decembra odlaze u Singapur, gde ostaju sve do februara naredne godine, uživajući u raznolikoj kulturi ove egzotične engleske kolonije.
Početkom marta 1911. prelaze u Kraljevinu Sijam, kako bi posetili stare prijatelje i izjavili saučešće porodici preminulog kralja Rame V, sa kojim su u vreme svojih bangkoških dana bili veoma bliski. Kada im krajem aprila istekne petomesečno odsustvo, traže službeno odobrenje da se vrate u domovinu kako bi se blagovremeno pripremili za krunidbenu svečanost kralja Džordža i kraljice Meri, koja je zakazana za 22. jun. U Engleskoj ostaju sve do septembra 1911, kada ponovo kreću nazad u Srbiju.
Nova poznastva
Ovog puta ledi Pedžet želi da se akativno uključi u društveni i socijalni život Srba, zainteresovana je za kulturu i prosvetu, posećuje muzeje, galerije, koncerte, književne večeri, pozorišne predstave. Upoznaje najuglednije beogradske umetnike. Prve dame sa kojima stupa u bliske prijateljska odnose su pesnikinja Jelena Dimitrijević, slikarka Nadežda Petrović i Mirka Grujić, zaova njene prijateljice, Amerikanke i srpske snajke, Mejbel Grujić, supruge Slavka Grujića, koji je u to vreme otpravnik poslova u srpskom poslanstvu u Londonu. Druži se i s majkom i ćerkom Lozanić, koje poznaje iz vremena kada je njihov otac i muž Sima Lozanić bio podsekretar u Londonu. Njen dobar prijatelj je i profesor Slobodan Jovanović, tada dekan Pravnog fakulteta, koji se izjašnjava kao strastveni anglofil.
Omiljena među Srbima
Kada ledi Pedžet odluči da osnuje Društvo za zaštitu životinja, prvo u Srbiji, u pomoć joj priskače Delfa Ivanić, supruga Ivana Ivanića, čuvenog publiciste, književnika i konzula Kraljevine Srbije. Ivanići su dgodinama služili pri srpskom poslanstvu u Carigradu, a pravo su se vratili u Srbiju. Ledi Pedžet se posebno dopala ova graciozna, ljupka i umiljata dama, puna takta i obazrivosti, blage i srdačne prirode.
Delfa je studirala hemiju u Ženevi i odlično je govorila francuski jezik, na kojem su se sporazumevale. Kako Društvo za zaštitu životinja postaje sve popularnije u gradu, tako se i ledi Pedžet sve više izdvaja od ostalih članova diplomatskog kora. Omiljena je među Srbima. Ubrzo dolazi na ideju da otvori veterinarske ambulante u selima i manjim mestima, a Delfa joj pomaže iako već ima brojna zaduženja kao sekretar Kola srpskih sestara i potpredsednica Srpskog narodnog ženskog saveza.
Delfa prati ledi Pedžet na kratke izlete i ekskurzije po prelepim šumadijskim krajolicima. Obilaze pravoslavne manastire i svetinje, planine Zlatibor, Taru, Kopaonik… Sa svakim pređenim kilometrom ledi Pedžet sve jasnije shvata koliko je bogata kulturna baština srpskog naroda. A jednoj Engleskinji škotskog porekla ništa nije bilo draže od negovanje istorije, tradicije i običaja.
Ocikino siroče
Delfa Ivanić (1881-1972) bila je ćerka čuvenog hercegovačkog vojvode Ivana Musića. Rođena je u Podgorici, ali se njena porodica ubrzo preselila u Beograd. Tih godina harala je tuberkuloza i obe njene mlađe sestre umrle su jedna za drugom. Nedugo potom, sa samo pet godina, Delfa je ostala i bez majke, a kada je napunila sedam, preminuo joj je i otac. Kao siroče bez igde ikoga, usvojili su je Mihailo Bogićević i žena mu Katarina. Mihailo Bogićević, koga je Delfa od milja zvala Ocika, bio je u to vreme predsednik Beogradske opštine, a kasnije ministar u poslednjoj vladi kralja Milana Obrenovića. Oženio se rođakom Katarinom Konstantinović Blaznavac, nesuđenom verenicom kneza Mihaila Obrenovića i sestrom od tetke kralja Milana.
