– Nemamo najsavremeniju aparaturu za lečenje onkoloških pacijenata, što će demantovati mnogi direktori, a ja vam kao lekar tvrdim da naša deca, isto kao i odrasli, čekaju na zračnu terapiju nekoliko meseci – od tri do pet! Ako je ne dobijete u roku od tri nedelje nakon operacije, umanjuje se uspeh lečenja. Pre dve godine jednoglasno je usvojena odluka de se kupi pet novih aparata za lečenje obolelih od raka, ali se to do danas nije desilo. Ne znam šta je bitnije od lečenja dece? – ističe on i dodaje da se kvalitet lečenja citostaticima razlikuje u Srbiji i drugim evropskim zemljama.
– Postavljam pitanje kvaliteta citostatika! Mislim i na takozvanu njihovu generaciju. Da li se deca u Francuskoj i Švajcarskoj leče novijim lekovima? Naša deca dobijaju starije generacije – navodi dr Milisavljević i dodaje da smo postali bezosećajni prema bolesnim mališanima.
– Kada prođete Tiršovom ili Institutom za majku i dete, dvema najreferentnijim klinikama u Srbiji, vidite pretrpane hodnike, loše, male prostore gde deca primaju citostatike i neuslovne prostorije u kojima se leče! Majke ne mogu da legnu u krevet pored bolesnog deteta, već sede na stolici tokom boravka u bolnici, što je katastrofalno! S druge strane, decu i dalje lečimo različitim humanitarnim akcijama, SMS-ovima, po društvenim mrežama i televizijama. Sve u svemu, užasna slika – navodi on.
Zojin zakonDr Dušan Milisavljević kaže da da su retke bolesti kod dece posebna kategorija u srpskom zdravstvu. |
