Sa pandemijom korone u Srbiji većina bolnica je pretvorena u izolovane sredine u kojima su spasavani životi od, čak i za stručnu javnost, i dalje nedovoljno poznatog virusa. Kako se broj obolelih povećavao tako je i sve više zdravstvenih ustanova prelazio u “kovid status”.
Uz Urgentni centar KBC Srbije funkciju “non-COVID” bolnice – otvorene 24 časa za sve hitne slučajeve, od početka pandemije dobio je i Centar hitne pomoći Vojnomedicinske akademije. U razgovoru za “Vesti” potpukovnik docent dr Milan Jovanović, načelnik Centra hitne pomoći VMA kaže da su od početka pandemije pregledali i zbrinuli toliki broj pacijenata za koji bi im inače u redovnoj situaciji trebalo dve i po godine.
– Vojno zdravstvo je pokazalo da je uz svoje građane i da je sposobno da se suprotstavi i najtežim izazovima kao što je globalna pandemija COVID-19
virusa. Za nepunih šest meseci koliko je Srbija suočena sa ovim virusom, Centar hitne pomoći VMA je zbrinuo oko 49.000 pacijenata. U istom periodu na bolničko lečenje je primljeno više od 5.100 pacijenata i obavljeno je više od 800 urgentnih operacija. Do ovih brojki bismo, u normalnom režimu rada, došli tek za dve i po godine i to najbolje pokazuje s kakvim udarom je VMA bila suočena.
VMA je faktički od 15. marta, odnosno sa proglašenjem vanrednog stanja, ušla u poseban režim rada koji je podrazumevao otvaranje i prema civilnom stanovništvu?
– Na VMA je i pre pandemije bilo moguće specijalističko lečenje civila, a naš Centar hitne pomoći je svake srede bio dežuran za sve hitne slučajeve sa teritorije Beograda. Međutim, od 15. marta smo na zadatku “non-COVID” medicinske ustanove i svi naši kapaciteti su tome i dalje podređeni. Naša misija je da uspešno zbrinemo sve medicinski ugrožene građane Srbije koji nam se obrate za pomoć. Ili, pošto je ovo ipak vojna institucija, bolje je da kažem da smo svi u prvim rovovima sve dok je to potrebno!
Kako ste uspeli da ne dođe do “pucanja sistema” što je bio slučaj i u mnogo razvijenijim zemljama od Srbije?
– To je zasluga zaposlenih. Imali smo izuzetno veliki napor lekara, a pre svega srednjeg medicinskog kadra koji je dao svoj maksimum. Niko iz Centra hitne pomoći VMA nije uzimao godišnji odmor, a mislim i da se bolovanja mogu izbrojati na prste jedne ruke. Svi smo shvatili ozbiljnost situacije koja od nas zahteva dodatno angažovanje i tako smo i radili. Jednostavno, ovo što je zadesilo Srbiju niko nije birao i nije bio ničiji hir, već je situacija u kojoj se ne postavljaju pitanja, već radi. Zdravlje populacije je bilo ugroženo i mi smo morali da budemo kao narodna vojska – u prvim redovima.
Da li je među pacijentima bilo i naših ljudi iz dijaspore i imate li povratne informacije kako su zadovoljni vojnim zdravstvom?
– Bilo je zaista puno tih povratnih informacija u kojima se ljudi zahvaljuju. Uglavnom nam se obraćaju mejlovima i prijatno su iznenađeni radom vojnog zdravstva u Srbiji, što je delom i logično, jer u zemljama gde žive male su šanse da ih leče vojni lekari. Nažalost, bilo je dana kad hodnicima naše Hitne pomoći nije moglo da se prođe od gužve, ali drago mi je što su ljudi razumeli situaciju i što znaju da cene da sve što radimo je u njihovom interesu.
Kada je bilo najteže?
– To je svakako period drugog pika pandemije koji je po svim parametrima bio mnogo teži od prethodnog. Ne želim da ulazim u analize zašto je tako, ali činjenica je da su na početku na snazi bile mnogo rigoroznije mere, ali i da su se ljudi disciplinovanije ponašali.
Da li ste zadovoljni odnosom države. Da li ste imali svega dovoljno?
– I Ministarstvo odbrane i Ministarstvo zdravlja su nam od prvog dana maksimalno izašli u susret i do danas nismo oskudevali u bilo čemu, od potrebnog medicinskog materijala do zaštitne opreme za lekare i medicinsko osoblje. Uostalom, činjenica da u Centru hitne pomoći VMA od 127 zaposlenih samo je jedan oboleo od COVID-19 virusa govori o tome da smo imali dovoljno zaštitne opreme i da smo je adekvatno koristili.
Koja je Vaša poruka građanima, kako se ne zaraziti?
– Pandemiju COVID-19 virusa ne možemo pobediti tako što ćemo se praviti da ne postoji. Ne treba zaboraviti da brojni pacijenti nisu ni znali da su pozitivni, zbog blage kliničke slike, a bilo je čak i onih koji nisu imali temperaturu. Zato apelujem na građane Srbije da se ne opuštaju i da koriste maske i sve druge mere predostrožnosti. Zapravo, najveći rizik od virusa preti baš u kontaktima sa ljudima kojima najviše verujete. U drugim situacijama pazite i da li imate masku i na socijalnu distancu, a sa prijateljima je sasvim drugačije.
Prijemno-trijažni deo
– Kompletan sistem rada smo uspeli da sačuvamo od pucanja zato što naše pripreme nisu započele 15. marta sa proglašenjem vanrednog stanja, već mnogo ranije. Već sa pojavom prvih žarišta pandemije u Srbiji, ispred Centra hitne pomoći VMA formirali smo Prijemno-trijažno odeljenje kao jedini mogući ulaz u VMA. To Odeljenje je i dalje u funkciji i sastoji se iz četiri segmenta. Ispred prvog se meri temperatura svima koji žele da uđu u VMA. Na osnovu tog parametra, ali i kliničke slike specijalizovani tim procenjuje da li će obaviti i brzo testiranje na COVID-19
ili će se uraditi dodatne analize krvi i snimanje pluća i to sve u okviru tog Prijemno-trijažnog centra, a kovid pozitivni pacijenti se šalju u odgovarajuće
kovid-ambulante i bolnice. To je praktično omogućavalo da smo 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji, bili na raspolaganju građanima za sva ona druga oboljenja i medicinske probleme – ističe doc. dr Jovanović.
U službi građana
Gde su sve doktori VMA pomagali po Srbiji tokom pandemije?
– Bio bi dug spisak gradova i bolnica kada bih počeo da nabrajam. Dovoljno je reći da nas je bilo svugde gde je to bilo potrebno: od graničnih prelaza, pa sve do Novog Pazara i Sjenice kada je tamo došlo do ozbiljnog žarišta pandemije. Koliko je vojno zdravstvo na ceni među građanima pokazuje i anegdota iz Novog Pazara da su mnogi pacijenti tražili da ih pregledaju naši lekari sa VMA u vojničkim šatorima, mada su imali opciju da to bude u bolnici.
Impresivna biografija
Potpukovnik doc. dr Milan Jovanović je na mestu načelnika Centra Hitne pomoći VMA od januara. Iako ima samo 44 godine, u zvanju je docenta, primarijusa specijaliste opšte hirurgije sa impresivnom biografijom. Usavršavao se u Švajcarskoj, Austriji i SAD. Bio je sedam godina sekretar Hirurške sekcije Srpskog lekarskog društva.
