Veliku pažnju naših čitalaca i ogromnu želju da pomognu izavala je naša priča o malom Imrahu Buliću, starom samo 14 meseci, iz Mura kod Novog Pazara, koji je rođen sa teškim oblikom mišićne distrofije i ima problema sa grlom i gutanjem.
Na predlog lekara iz Beograda, mali Imrah se hrani “preko stomaka” tako što mu se posebnim špricem hrana ubacuje direktno u želudac.
Njegovi roditelji Almin (30) i Adisa (27) bili su puka sirotinja, dok nije počela da pristiže pomoć čitalaca “Vesti”. Jedva su svojoj bebi kupovali specijalnu hranu. Žive u oronuloj kući i u mnogočlanoj porodici gde Imrah nema nikakve uslove za negu i lečenje.
Za samo dva dana od našeg apela, podsećanja radi, za malog Imraha pristiglo je 3.000 evra, za nedelju dana 6.000, a za deset dana čak 14.000 evra. Pomoć i dalje pristiže. Šalju je dobri ljudi, uglavnom poreklom iz Sandžaka, sa svih strana sveta, ali i dobrotvori koji su poreklom iz drugih delova bivše Jugoslavije. Pomažu i komšije iz Mura i brojni Novopazarci.
Između naša dva teksta, priloge su poslali: Jovan Živanović iz Nemačke 100 evra, Edis Turković iz Luksemburga 100 evra, Samir i Mirnesa Elesković, takođe iz Nemačke 100 evra i Damir i Rusmir Bašić iz Amerike 200 dolara. Pomoć je pristigla od još nekoliko donatora iz Novog Pazara i okoline i nekoliko čitalaca “Vesti” koji žele da ostanu anonimni.
– Više ne moram svako jutro da ranim u šumu i prikupljam sitna drva koja drvosečama ostaju posle seče da bi Imrahu kupio potrebnu hranu. Ljudi nam šalju pomoć preko banke, poštom i autobusima, a neki je i lično donose. Svi žele da nam olakšaju muke, da nam pokažu da nismo sami i da Imrahu žele da što pre ozdravi i raste kao i sva druga deca. Dijagnoza je strašna, videćemo šta će dalje biti. Mi se ipak nadamo da će i za našeg sina prvenca biti leka. Sada nam je najvažnije da ga ponovo odvedemo u Beograd da najpre vidimo hoće li moći da guta i do kada će se hraniti direktno “preko stomaka”. Trenutno se razboleo, zahvatio ga je lakši virus. Pod nadzorom je lekara u Novom Pazaru, a čim ozdravi idemo na Dečju kliniku u Tiršovoj u Beogradu – priča dečakov otac Almin.
Od prethodnog teksta u “Vestima”, Imrah je počeo pomalo i da guta. Za sada nekako proguta po kašičicu vode ili mleka.
– Verujemo da je to neki pomak ka boljem, ali još ne znamo da li će se taj deo popraviti, da li će morati na operaciju i šta će predložiti lekari. Možda će morati na lečenje negde u inostranstvo – kaže dečakova majka Adisa.
Moli nas da svima koji su pomogli prenesemo neizmernu zahvalnost i želju da sve Imrahove dobrotvore služi zdravlje i sreća prati.
– Nama je Imrahovo lečenje prioritet svih prioriteta. Ako nešto novca pretekne, mi ćemo kupiti plac na drugom delu Novog Pazara, najverovatnije u naselju Svojbor, gde ćemo pokušati da izgradimo kuću u kojoj bi Imrah imao kupatilo, parno grejanje i sve uslove za negu i lečenje. To nam predlaže i većina donatora – dodaje dečakova majka Adisa.
Solidarnost
Od dobijenih donacija Almin i Adisa odvojili su 100 evra za porodicu Nukić iz Kleča kod Tutina kojoj je vatrena stihija progutala sve što je imala.
– I oni su u velikoj nevolji, želeli smo da im i mi pomognemo. Nakon što smo konsultovali jednog od donatora koji nam je doneo 1.000 evra, 100 evra izdvojili smo za Nukiće i lično smo im uručili. Hvala Bogu dobri ljudi i njima pomažu – ističe Almin Bulić.
Prilog iz Adelejda na dve adrese
Još jedna dobra duša sa drugog kraja sveta je, u međuvremenu, mislila na malog Imraha i poželela da pomogne njegovim roditeljima koji su se našli na strašnoj životnoj prekretnici. Reč je o B. G. iz Adelejda, koja im je uputila pomoć od 200 dolara. I ovaj prilog već je na putu ka selu Mur.
Ali ni to nije sve, jer je istu sumu B. G. izdvojila i za samohranu majku Snježanu Plavšić Đurović iz Laktaša. Ni njena sudbina, baš kao i malog Imraha nije ništa lakša. Snježana, naime, pored karcinoma materice ima još 12 oboljenja, među kojima i cističnu fibrozu pluća i tešku osteoporozu, jer je posle nekoliko operacija, hemioterapija i zračenja dobila nekoliko hroničnih bolesti, pa sada prima terapije za kosti svaka tri meseca. Sin joj je rođen sa retkom vrstom tumora jetre (kakav je otkriven kod čoveka u Rumuniji 1969) i niko od lekara nije mogao ni da pretpostavi da bi sa time mogao i ovoliko da poživi.
Gorak usud dodatno pritiskaju nemaština i nemogućnost da se sami izbore sa svime što je pred njima. Pomoć ovoj majci, takođe je prosleđena na kućni prag, a šta će Bulići i Snježana Plavšić poručiti svojoj dobročiniteljki, moći će da pročita u jednom od narednih izdanja našeg lista.
