Prvi put otišao je na radnu akciju 1977. godine i postao poznat širom bivše Juge, jer je 15 puta bio udarnik, a čak tri puta dvostruki. A da bi se postao udarnik, merio se doprinos na trasi, SPORTskim takmičenjima, kulturnim aktivnostima, ponašanje…
– Nije bilo lako u to vreme postati akcijaš. Morao si da se dokažeš i pokažeš na lokalnim radnim akcijama da bi stekao poverenje da učestvuješ na saveznoj radnoj akciji.
Prvi put sam učestvovao na ORA Kadinjača u brigadi Valjaonice bakra, gde sam bio zaposlen, i koja je bila među najjačim u Jugoslaviji. Bio sam na radnim akcijama širom bivše zemlje, u svim republikama izuzev Slovenije. Radio sam na pošumljavanju, izgradnji vodovoda, SPORTskih terena, a kramp mi je bio glavno sredstvo za rad. Uvek sam dobijao najteže poslove i nikada nisam bežao od njih – priča sa setom u očima Lazo.
Zbog udarničkog rada vrlo brzo je dobio nadimak Zemljotres, a zvali su ga i Bager. Pričalo se o njemu među brigadirima, pisalo se o njegovim radnim podvizima, jer u njegovim rukama kramp nije bio obična alatka. Od udarca krampom zemlja je ispred njega nestajala, a njegovi pratioci lopatama nisu mogli da skupe zemlju koju je iskopao.
– Jednom sam iskopao 39 metara kanala dubokog 60 centimetara pa ljudi rekoše nije ni čudo što mi dadoše nadimak Zemljotres. U Bosanskom Petrovcu hteli su da miniraju jedan veliki kamen, a ja sam zatražio bolji kramp nego što sam imao. Kad sam ga dobio, kamen sam razbio za šest minuta. Znao sam gde treba da udarim i on je prskao.
Okupljeni akcijaši su se krstili. Nisam se štedeo, uporan sam, a upornost se uvek isplati.
Na ORA Katlanovo u Makedoniji 1980. godine komandanti svih brigada potpisali su se na kramp koji su mu poklonili za uspomenu. Čak je svoju šestogodišnju ćerku Marinu odveo na ORA Ibar-ušće, a potom i i na akciju u Bosanski Petrovac.
– Bila su to lepa vremena. Zemlju smo s ljubavlju gradili, družili se, sklapali nova drugarstva i prijateljstva. Kad nisam dobio plaćeno odsustvo u fabrici, ja sam ceo godišnji odmor provodio na akcijama. Teško je to ispričati, trebalo je to doživeti. Bilo je
|
Gde su radnici |
onih koji su se na radnim akcijama oženili. Mi, užički akcijaši nedavno smo se sastali i dogovorili smo se da bar dva puta godišnje evociramo uspomene na stara, dobra vremena, uz pesmu i piće. Dogovorili smo se i da konkretnim akcijama pokažemo kako se radi. U planu je čišćenje korita Đetinje i sređivanja parkova.
Lazo je dobio plaketu opštine Užice 1982. godine kao najbolji omladinac, a nagrađen je iste godine od Saveza socijalističke omladine za izuzetne rezultate u ukupnim aktivnostima. Trideset puta je davao krv.
Radio je u pogonu Livnica gde su sva radna mesta bila sa beneficiranim radnim stažom. Zbog profesionalnog oboljenja premešten je na lakše poslove. Privatizacijom sevojničkog giganta nekadašnji udarnik proglašen je za tehnološki višak 2003. godine. Dobio je otpremninu, živi od penzije za treću kategoriju invalidnosti, ali rada se ne odriče. Cepa drva, unosi ugalj, bere maline, ne bira posao.
Da je Lazo čovek posebnog kova potvrdio je na susretu akcijaša Petrtašin Drulović, užički sindikalac, koji je sa Lazom radio u Valjaonici bakra, a i stari su znanci sa brojnih radnih akcija.
– Lazo Zemljotres je legenda. Bio je ubojit radnik i udarnik za primer. Trebalo je videti kako se on poigrava sa krampom na trasi, a i danas mu ništa nije teško. On radi kao momak u najboljim godinama.
U najvljenoj obnovi zemlje učestvovaće i Lazov kramp, a od njegove žilave šake zemlja će se opet tresti.
