Dogodilo se to što se dogodilo. Crna Gora je nezavisna država. U njoj i dalje živi više od 30 odsto deklarisanih Srba koji imaju najveći deo svoje najbliže rodbine u Srbiji tolikoj kolika je trenutno. Današnja srpska vlast, a pre svega Demokratska stranka i Boris Tadić uveliko su pomagali Crnoj Gori da se otcepi od SR Jugoslavije i državne zajednice SCG. Oni koji su se najviše borili da referendum o otcepljenju Crne Gore ne uspe sada su u opoziciji i ne mogu bitnije da utiču na srpsku državnu politiku.
Jeste da je Crna Gora priznala nezavisnost "države" Kosovo, ali je to uradila i velika većina država Evropske unije, pa im se i pored svega prekomerno dodvoravamo, ulizujemo i namećemo im se za partnera po svaku cenu. Šta je sama Srbija učinila u vezi sa Kosovom zbog čijeg je priznanja proterala crnogorsku ambasadorku? Srbija je faktički odustala od Rezolucije 1244 i prihvatila Euleks i nekih nepostojećih šest tačaka koje niko i ne pominje, njena ministarstva pregovaraju sa funkcionerima i institucijama "države" Kosovo, Srbija je toj "državi" prepustila i međunarodne dugove, a sve kao štednje radi… Srbija je pristala da između Kosova i ostatka Srbije bude uspostavljena granica pa će tako uskoro, kao što vidimo, Srbima za ulazak na teritoriju Kosova biti neophodan pasoš ili će uz ličnu kartu dobijati potvrdu o boravku koji ne može biti duži od 90 dana. Poređenja radi, u Crnu Goru se ulazi samo sa ličnom kartom, baš kao i u Hrvatsku. Uspostavljanje čvrste kosovske granice je uslov za belu šengensku listu.
Srbija demonstrira potpuno odsustvo brige za svoju državnost i sama od Vojvodine pravi državu u državi. Statut Vojvodine i Zakon o prenošenju nadležnosti o tome jasno svedoče. Usvajanje tih akata je uslov za kandidaturu Srbije za ulazak u EU i u izveštaju Evropske komisije to je od Srbije traženo. Crna Gora se već kandidovala za EU. I jedna i druga država imaju isti strateški cilj – EU.
Institucije EU zahtevaju od svih država potencijalnih članica da neguju državne dobrosusedske odnose. Crna Gora to prihvata i zbog toga i neguje i deklarativno i 
faktički odnose uvažavanja sa "državom" Kosovo. Srbija preko Euleksa i drugih međunarodnih odnosa polako faktički pristaje na tu "državnost" na svojoj teritoriji. Svako ko hoće da bude pošten i prema sebi i prema drugima zna da će uslov Srbiji za ulazak u EU biti i održavanje dobrih odnosa sa Kosovom koji će biti pokriven eventualnom praznom izrekom deklarativnog neprihvatanja. Naravno, sve pod uslovom da Srbijom vlada današnja politička "elita".
Nije naprosto prirodno da Srbija ima bolje odnose s Turskom i Mađarskom nego sa Crnom Gorom. Srbija treba i mora da učini sve da poboljša ili popravi svoje odnose sa režimom u Podgorici. Ne, naravno, zbog režima, kome to nije previše važno, nego prevashodno zbog Srba koji žive u Crnoj Gori. Neka prema njima bude brižna bar onoliko koliko je Mađarska brižna prema Mađarima u Vojvodini. Srbija je već odavno trebala da u Podgoricu pošalje odličnog i preduzimljivog diplomatu, da otvori veliku ambasadu, da otvori već pre dve godine bar pet konzulata. Srbija je već trebala da u Crnoj Gori napravi nekoliko kulturnih klubova sa programima očuvanja srpske nacionalnosti i jezika. Srbija bi morala da se bori za prava svojih sunarodnika da uče škole i da se obrazuju na srpskom jeziku, da traži zajedno sa Srbima u Crnoj Gori osnivanje radija i televizije, da pomaže izdavanju listova, časopisa i knjiga na srpskom jeziku.
Šta srpski režim uopšte čini da bi zaštitio srpski narod u CG od ludosti novocrnogorskog govora, pravopisa i nove azbuke? Ništa.
Srbija treba da brine za svoju nacionalnu manjinu i protestuje zbog toga što je srpski narod izgubio Ustavom Crne Gore svoja konstitutivna prava. U Crnoj Gori postoje srpske političke nacionalne stranke koje deluju na celoj teritoriji te države i o njima Srbija treba da vodi računa. U Crnoj Gori i te kako postoji i Mitropolija Srpske pravoslavne crkve. Ako ništa drugo, neka se srpski režim ugleda na njemu bratske režime Turske i Mađarske.
Srpskom režimu bi bilo mnogo pametnije da vodi brigu o Srbima u Crnoj Gori nego da bude preokupiran izgradnjom islamskog centra "Mehmed-paša Sokolović" u Beogradu i da javno kazuje kako Srbija i Turska u istoriji nisu bili u boljim odnosima, mada je Turska odmah posle Avganistana priznala Kosovo.
Zašto srpski režim nije bio zainteresovan za kupovinu Elektroprivrede CG ili "Telekoma"? Zašto se danas srpski kapital povlači iz suvlasništva trećeg mobilnog operatera Crnoj Gori?
Srpski režim se samo i uporno duri na Crnu Goru i lažno junači i to isključivo na štetu Srbije i srpskog naroda. Odnose sa Crnom Gorom Srbija će popraviti onda kada počne sa dužnim samopoštovanjem da posmatra samu sebe. Kako sada stvari stoje, to se neće dogoditi iz tih razloga već zato što će neki briselski funkcioner malo podići glas i narediti da se to sredi. A to svakako neće tražiti zato što mu je stalo do Srba koji žive u Crnoj Gori.
