Nije poznato da li je i na koji mulj mislio resorni ministar kada je konstatovao da "nauka u Srbiji obeležava svoj dan jednom godišnje, a da posle toga ima 364 dana muke".
U te dane muke bez sumnje spadaju i doktorati "naučnika" sa srpske političke scene, odnosno političara koji bi da se po svaku cenu okite naučnim perjem, onih čije su titule i disertacije nedavno stavljenje pod lupu stručne javnosti.
I pale na ispitu zbog prepisivanja i prisvajanja tuđeg minulog rada.
Gradonačenik Beograda Siniša Mali, Vučićeva arapska veza, njegova desna i leva ruka, njegova prva pratilja na putovanjima ka centrima moći na zapadu i istoku, poslednji je u nizu funkcionera za čiji doktorat se tvrdi da je pokraden. Slično je prošao i doktorski rad ministra policije, naprednjaka Nebojše Stefanovića "branjen" na privatnom univerzitetu Megatrend. I Mića Jovanović, vlasnik i sada već bivši rektor tog univerziteta, jedan od osnivača i sponzora Socijalističke partije Srbije, ukopao se tražeći od Slovenije do Britanije svoje "naučno" delo. Potom je na red došao i Aleksandar Šapić, funkcioner Demokratske stranke i predsednik opštine Novi Beograd, bivši vaterpolista koji je rešio da se domogne doktorske titule po svaku cenu i – preplatio je.
I njegov naučni rad pokazao se spornim. Na red će, kako se čuje, doći i guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković koja u svojoj biografiji uporno izostavlja mesto na kome je branila doktorski rad. Upućeni već tvrde da je u pitanju jedan privatni univerzitet u Novom Sadu, isti onaj čijih diploma su se na razne načine dokopali i najviši funkcioneri u Republici Srpskoj, što je pre dve godine prilično uzdrmalo političku čaršiju, ne samo u Banjaluci.
Inače, teško je objasniti zašto je političarima, ako već svoju karijeru grade izvan struke, uopšte važno da imaju doktorske titule?! Da li je možda u pitanju kompleks manje vrednosti i ako jeste, gde ćemo to stići ako nas predvode iskompleksirane osobe?!
Osim što se proglašavaju nenadležnima, državne institucije u Srbiji nisu ništa preduzele u vezi lažnih doktorata, što je takođe skandal. Jer, odsustvo reakcije može da stvori predstavu kako je većina srpskih diploma – plagijati.
Za laž i krađu osumnjičene doktore na sve načine i na svakom mestu brane Vučićevi partijski drugovi. Po zadatku, baš kao što su nekada jugoslovenski komunisti branili Josipa Broza od Staljinovih optužbi. Tako je ona poznata "što je više kleveta i laži, Tito nam je miliji i draži", sada prepevana u "što je više doktora i laži, Vučić nam je miliji i draži".
Šalu na stranu, problem je zaista ozbiljan i ako mu se ne pristupi odgovorno, posledice mogu biti katastrofalne. Prvi korak mogao bi da bude otvaranje javne rasprave o sistemu srednjoškolskog i visokoškolskog obrazovanja za koji upućeni tvrde da je već u stanju raspadanja i da bi za sobom u provaliju mogao da odvuče čitavu generaciju.
Da li se sećate Spilbergovog filma "Uhvati me ako možeš" iz 2002. godine sa Leonardom Dikapriom i Tomom Henksom u glavnim ulogama? Filma baziranog na istinitoj biografiji hohštaplera koji se uspešno pretvarao da je pilot, lekar i advokat. Ovim našima to ne polazi za rukom jer su njihove prevare otkrivene. A posledice? Bićemo ih svesni kasnije, ako naši lažnjaci ne siđu sa čelnih pozicija u organima vlasti i nastave da kroje našu budućnost!
