Lažna nada iz Mostara

Filip Vujanović, Bakir Izetbegović, Ivo Josipović i Tomislav Nikolić

Predsednici Srbije, Hrvatske, BiH i Crne Gore juče su u Mostaru bili prvi potpisnici Deklaracije o nestalim licima, čiji je cilj da se podstakne privođenje kraju procesa traženja osoba nestalih u ratovima na području bivše Jugoslavije, ali i u drugim delovima sveta.
Iako je susret i paraf čelnika nekada zaraćenih država označen kao dodatni iskorak ka pomirenju u regionu, osporavanje Deklaracije počelo je sa najavom upravo tog dokumenta. Skepticizam su pre svih iskazali predstavnici srpskih udruženja porodica nestalih, ukazujući da su do sada Međunarodna komisija za nestala lica (ICMP), kao i vlasti u BiH, Hrvatskoj i Albaniji opstruisale traženje i identifikaciju nestalih i ubijenih Srba.
Na to je upozorio i član Kolegijuma direktora Instituta za nestala lica BiH Milutin Mišić, rekavši da vlasti u Federaciji u poslednje vreme više "ne traže tela nestalih, već sakrivenih Srba".

Kao primer on je navodi podatak da Republika Srpska još traga za najmanje 250 Srba u Sarajevu, koji su svojevremeno izvan zone borbenih dejstava izvedeni iz svojih stanova.
– Vlasti Federacije BiH godinama uporno vode zakulisnu politiku skrivajući podatke o njihovim sudbinama i grobnicama – napominje Mišić.
I predsednik Koalicije udruženja izbeglica u Srbiji Miodrag Linta apelovao je da međunarodna javnost izvrši pritisak na hrvatsku, bošnjačku i albansku stranu da odgovorno i savesno pristupe procesu traženja nestalih Srba.
– Ako bi se u procesu traženja Srba nestalih u ratovima na području bivše Jugoslavije nastavilo dosadašnjim tempom, sve nestale srpske žrtve bile bi pronađene tek za nekoliko decenija – upozorava Linta.
Predsednik Organizacije porodica zarobljenih boraca i nestalih civila RS Nedeljko Mitrović smatra da se potpisanim aktom samo nastavlja zamajavanje porodica. I predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović ne krije da je pitanje koliko će potpisana deklaracija biti obavezujuća.
– Ove godine sa područja samoproglašenog Kosova i BiH nismo preuzeli posmrtne ostatke nijedne nestale osobe, što govori da nemamo isti odnos. Iz Hrvatske smo preuzeli 39 posmrtnih ostataka nestalih. Odgovorne institucije naših suseda ne čine ono što se od njih očekuje – upozorio je Odalović.
I sam potpis predsedavajućeg Predsedništvom Bih Bakira Izetbegovića, naišao je na osporavanje, budući da se to telo nije izjasnilo o sadržini dokumenta.
Predsednik Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji Simo Spasić zamera što ih iz kabineta predsednka Srbije niko nije pozvao i upoznao sa sadržinom dokumenta koji je potpisao Tomislav Nikolić.
– Trebalo je da nas pozove neko iz Predsedništva jer se ipak radi o našim najmilijima koji su nestali i ubijeni. Plašim se da porodice žrtava opet ne budu izmanipulisane – kaže za "Vesti" Spasić.
Inicijator Deklaracije, ICMP, iskazala je zadovoljstvo što su prvi potpisnici dokumenta koji ima međunarodni karakter i koji će biti ponuđen na potpisivanje i drugim zemljama, poput Argentine i Čilea, upravo balkanske zemlje.
Iz ICMP-a su se oglasili saopštenjem u kojem navode da je od 40.000 osoba, koje su nestale tokom poslednjih ratova u bivšoj Jugoslaviji, pronađeno preko 70 odsto što je, kako tvrde, "bez presedana u bilo kojem postkonfliktnom kontekstu u svetu".
Ova međunarodna komisija je formirana 1996. na samitu G7 u Lionu kao podrška Dejtonskom mirovnom sporazumu, ali porodice nestalih Srba nisu zadovoljne njenim dosadašnjim radom.
Nedeljko Mitrović smatra da je ICMP "jedini cilj da produži svoj mandat u BiH i nastavi sa politikom ignorisanja srpskih žrtava".
Da politizacije nije nedostajalo vidi se i iz pritisaka pojedinih međunarodnih centara da se i samozvana država Kosovo nađe među potpisnicima Deklaracije, ali se Beograd za sada tome uspešno protivi.