Svet je obeležio 75 godina od zatvaranja najcrnjeg poglavlja u istoriji cvilizacije kog su ispisali nacisti u koncentracionom logoru Aušvic, gde je umoreno oko 1,4 miliona ljudi, od toga 17.000 do 25.000 Jugoslovena. Na ceremoniju su pozvani zvaničnici 30 država, među njima i premijerka Srbije Ana Brnabić i oko 200 preživelih logoraša, ali ne i predstavnik naslednice zemlje koja je ih je otrgla od užasne smrti i oslobodila Aušvic – Rusije.
Oslobodioci i sužnji tako su opet postali žrtve, ovog puta savremenih geostrateških igara u kojima je američki pion Poljska, jedna od slovenskih država koje su priznale Kosovo, propustila da pozove predsednika Vladimira Putina, pa je Rusiju predstavljao samo ambasador te zemlje u Varšavi Sergej Andrejev. Predsednik Putin, međutim, nije propustio da se obrati i povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta poručio da zločini nacista ne mogu zastareti, da se ne mogu oprostiti niti zaboraviti.
“Naša zajednička dužnost je da sačuvamo i prenesemo narednim generacijama istinu o najkrvavijem ratu 20. veka, o milionima ljudi koji su ubijeni u gasnim komorama, koji su mučeni u koncentracionim logorima i getima, koji su umrli od bolesti i gladi”, poručio je Putin.
Nemci dobrodošli
Ipak, u Poljskoj su se našli visoki predstavnici država iz kojih potiču žrtve, osim Rusije, i glavnog krivca – Nemačke. Počasno mesto pripalo je predsedniku Izraela Ruvenu Rivlinu, budući da je u Aušvicu ubijeno najviše Jevreja, njih oko milion.
Komemoraciju su predvodili predsednik Poljske Andžej Duda i Svetskog jevrejskog kongresa Ronald Lauder. Položeni su venci kod zida smrti i upaljene sveće širom Poljske. Ipak, nije zaboravljeno da Duda prošle sedmice nije otputovao na Forum sećanja na Holokaust u Izraelu uz obrazloženje da se tamo ne uvažava doprinos Poljaka u otpru nacizmu i falsifikuje istorija. Glavni razlog međutim, bio je taj što se domaćini nisu saglasili da se Duda obrati učesnicima foruma na kom je, između ostalih, učestvovao i sprski predsednik Aleksandar Vučić i položio venac u Memorijalnom centru “Jad Vašem” u Jerusalimu.
Fijasko u Jerusalimu
Dudi je obraćanje uskraćeno ne samo zbog pokušaja revizije istorije, u čemu Poljska nije usamljena ako se, na primer, uzmu u obzir i pokušaji umanjenja broja žrtava u Jasenovcu i drugim ustaškim logorima. Naime, Jevreji ne zaboravljaju ni da su Poljaci u velikoj meri pomogli nacistima da ostvare svoj naum uništenja evropskih Jevreja i to ne priznaju. U sećanju je ostala i izjava izraelskog ministra spoljnih poslova Izraela Kaca da “Poljaci s majčinim mlekom posisaju antisemitizam”.
Pritom, zvanična Varšava na svečanostima obavezno tvrdi da je glavna žrtva Drugog svetskog rata i propusti da napomene da su Jevreji činili 50 do 80 odsto žrtava od šest miliona njenih ubijenih državljana. Dudu je povredilo i što su predstavnici vodećih zemalja EU, Emanuel Makron i Frank-Valter Štajnmajer dale za pravo domaćinu Foruma time što su saslušali poruku iz zemlje koju Poljska smatra svojim sadašnjim glavnim neprijateljem – Rusije.
Srbija pamti!
Ako Poljaci ne znaju ili neće, Srbija zna kako da poštuje sećanje na žrtve gonocida. Ministar rada Zoran Đorđević, u svojstvu izaslanika predsednika Srbije, položio je venac na Spomenik žrtvama genocida na Starom sajmištu u Beogradu.
Ambasador Izraela u Srbiji Alona Fišer Kam izjavila je da i dalje postoje pokušaji poricanja Holokausta i revizije istorije.
– Zato mi je drago što su se prošle nedelje u Izraelu lideri iz celog sveta okupili i što je među njima bio i predsednik Srbije. Za nas je posebno dirljivo i isticanje žute zastave na predsedništvu Srbije – rekla je Alona Fišer Kam.
Hvala Crvenoj armiji
Preživeli logoraši, oslanjajući se na decu i unuke, prošetali su po mestu na kom je bilo predviđeno da umru. Oni su rekli da su došli u Aušvic da se sećaju, da podele svoju sudbinu sa drugima i pokažu prkos onima koji su želeli da ih unište.
– Nemam grob na koji bih otišla, ali znam da su moji roditelji ovde umrli i spaljeni – rekla je 92-godišnja Ivon Englman, koja je preživela jer je nekim čudom bila pokvarena gasna komora koja je prvi put isprobana na sovjetskim ratnim zarobljenicima.
Upravo se njihovih saboraca svi preživeli sećaju.
– Mi nismo imali kalendar, ne pamtim ni dan nit mesec, ali znam da nas je oslobodila Crvena armija. Hvala im – ispričala je u Aušvicu Zdislava Vlodarčik.
Amerika briše istoriju
Obračun preko sećanja na žrtve nacizma vodi se već pet godina od kako je Poljska kao neskriveni eksponent američke politike u Evropi uzela aktivno učešće u svrgavanju ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča na kijevskom Majdanu. Ruski izvori čak navode da su iz Poljske ubačene naoružane grupe koje su uzele učešća u tim kravim obračunima, pa i potonjem građanskom ratu na Donbasu.
Takođe, Varšava je glavni evropski zagovornik američke teze o pretnji Moskve Evropi, pojačanja NATO snaga na ruskom granicama i najveći kupac oružja iz SAD. Osim toga, Poljska je u EU i
najveći protivnik gradnje gasovoda Severni tok dva, pri čemu je pokazala da se s osloncem na moćnog saveznika preko okeana ne boji ni diplomatskog sukoba s Nemačkom. Namera Poljske bila je da postane distributer norveškog i američkog gasa iz škriljaca okolnim zemljama, što se izjalovilo, pa je postala najveći gubitnik gasnog rata pošto je Rusija saopštila da neće produžiti ugovor o tranzitu ovog goriva preko njene teritorije.
U biti sukoba je novac, ali se to umotava u ideološki i moralni celofan, pa tako Poljska pokušava da progura tezu da je krivac za drugi svetski rat ne samo Nemačka, nego i SSSR. Takođe i da je Crvena armija oterala Nemce, ali nije oslobodila Poljsku. Otud se uoči komemoracije u Aušvicu pojavio i zahtev za ratnom odštetom od Berlina i Moskve, iako je SSSR oslobođenje poljske platio sa 600.000 poginulih vojnika.
Podršku u manipulacijama nesebično je pružala Amerike, pa je tako njen ambasador tvrdio da su Aušvic oslobodili isključivo Ukrajinci. On je naveo da je reč 0 100. lavovskoj diviziji, ali je uhvaćen u laži pošto je reč o jedinici formiranoj kod Moskve, koja je počasni naziv dobila po gradu u Ukrajinskoj SSR kog je oslobodila. Poslednji u nizu primera revizije istorije dogodio se prošle sedmice kada je američki državni sekretar Majk Pompeo posetio Poljsku kako bi Duda imao još jedno opravdanje što nije otputovao na Forum sećanja na Holokaust. Tom prilikom, Pompeo je rekao da su Aušvic oslobodili “vojnici”, izbegavši da pomene čiji su.
“Đubre i svinja”
Moskva ni u jednom trenutku nije ostajala dužna Varšavi. Nedavno je predsednik Vladimir Putin nazvao “đubretom i antisemitskom svinjom” poljskog ministra spoljnih poslova koji je 1938. godine u Berlinu obećao Adolfu Hitleru spomenik u sred Varšave, ako ostvari plan da poljske Jevreje prebaci u Afriku i tamo uništi. Ipak, najgore po Varšavu je što je Putin obećao da će otvoriti arhive o ulozi Poljske u Holokaustu, budući da su Sovjeti značajan deo dokumenata odneli sa sobom.
