Lazića ima i u selu Ba, ali oni nisu istog porekla kao porodica naših čitalaca. Ovde su se naselili još u 16. veku. Dalje su se razgranali u Stepanoviće i Rajniće, a slave Sv. Arhanđela.
Priča o Lazićima kao starosedeocima i osnivačima sela postoji u selu Klincima koje se nalazi nad Petnjičkom pećinom. A i o ovom selu, njegovom imenu i razvoju bi se moglo dosta pisati.
Za Laziće se govorilo da su "u vreme Kosova" (Kosovske bitke) bili jaka zadružna kuća. Iz njihove kuće dvojica su poginula u boju na Kosovu. Posle toga su se podelili i bilo ih je u tri kuće – dve su se odselile u Srem, u blizinu Vinkovaca, a u selu je ostala samo jedna. Ova kuća doskora se održavala, ali sa prizetom iz okoline Užica, jer su muški potomci izumrli.
Kadijina Luka (to je zvanični naziv sela koji je narod skratio u Kadina) leži na obalama reke Ljig i Slavkovačke reke. Selo je veoma staro i u početku je bilo na Medniku i Košuti, a potom se raselilo u niži deo.
Među najstarijim porodicama su Sajići i Smiljčići, od kojih je poreklo i Lazića naših čitatalaca. Prezime su dobili po nekoj prababi Smiljki koja je othranila pretke današnjih Smiljčića.
U selu više niko ne nosi ovo prezime, već su, kao razgranate familije, dobili nova prezimena: Milašinovići, Todorovići, Marinkovići, Spasojevići, Jakovljevići, Lazići i Pantići.
Odseljenih Smiljčića sa drugim prezimenima ima u Čibutkovici, Babajićima, Rubibrezi, Smrdljikovcu, Jajčiću, Cvetanovcima, Veliševcima i Šapcu. U Kadijinoj Luci bilo ih je sredinom prošlog veka oko tridesetak kuća. Svi slave istu slavu, Sv. Jovana Milostivog (25. novembra).
U okolnim selima ima Lazića starosedelaca ili doseljenika sa drugim slavama, ali oni nisu ni u kakvom srodstvu sa porodicom naših čitalaca i očigledno je ovo prezime patronimik, nastalo prema muškom "imenu od milja" pretka Lazara, odnosno Laze.
