Ambasador Srbije u Rusiji Miroslav Lazanski navodi da je zamrznuti konflikt inicijalna kapisla za sukob Jermenije i Azerbejdžana oko regiona Nagorno-Karabah.
Ističe da međunarodna zajednica može da interveniše i arbitrira samo ako obe strane – Jermenija i Azerbejdžan pristanu na to.
Miroslav Lazanski je gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a naveo da je zamrznuti konflikt vrlo komplikovana vojno-politička situacija, koja ne može da se kontroliše i za koju se nikada ne zna kada može da eskalira.
– Zamrznutih konflikata imate još na nekoliko mesta u svetu – Indija, Pakistan, Palestina, Izrael i sve to bukti jednim manjim intezitetom da bi preraslo u pravi rat, što se desilo u Nagorno-Karabahu između Jermenije i Azerbejdžana – objašnjava Lazanski.
Dodaje da napetosti između Azerbejdžanaca i Jermena datira još od 1988.
– Ta situacija datira još od 1988. godine u predvečerje raspada Sovjetskog Saveza kada je Nagorno-Karabah proglasio samostalnost, a onda 1992. godine kada se SSSR već raspao Jermenije iskoristila priliku da osvoji, odnosno uzme nekih sedam oblasti Azerbejdžana koji su joj omogućili direktnu fizičku kopnenu vezu sa enklavom Nagorno-Karabah. Sada naravno ovi u Azerbejdžanu tvrde da je to 20 odsto njihove teritorije i da oni žele to da vrate”, objašnjava ambasador Srbije u Rusiji.
Zamrznute konflikte ne možete kontrolisati
Ocenjuje da je to sudbina svih zamrznutih konflikata.
– Ne možete ih kontrolisati, oni u jednom trenutku, kad se jedna strana oseti vojnički i politički jačom, prerastu u pravi rat. To je uvek jedna neizvesna situacija koja crpi resurse, vreme i materijalna sredstva – objašnjava on.
Na pitanje zašto Minska grupa tako dugo ništa nije uradila odgovara da međunarodna zajednica može da interveniše i arbitrira samo ako obe strane – Jermenija i Azerbejdžan pristanu na to.
– Da bi Minska grupa nešto uradila, moraju se obe strane u sukobu sa tim saglasiti, a očito u Azerbejdžanu koji je u međuvremenu osnažio i ojačao, nije u interesu da se ta situacija zamrznutog konflikta nastavi nekom vrstom diplomatije nego su išli na vojno rešenje sukoba. Tako da međunarodna zajednica može da interveniše i arbitrira samo ako obe strane pristanu na to. Ovde obe strane nisu pristale na to – objašnjava ambasador Srbije u Rusiji.
Azerbejdžan čak dva i po puta jači
Govoreći o naoružanju koje se koristi u sukobu navodi da je Azerbejdžan čak dva i po puta jači od Jermenije, da ima mnogo više savremenog naoružanja.
– Azerbejdžan koristi višeciljne raketne bacače od 122 milimetara ‘vampir’, češke proizvodnje, zatim koristi balističke rakete ‘lora’izraelske proizvodnje koja leti do 430 kilometara. Sa tom raketom su Azerbejdžanci pogodili most koji spaja samu Jermeniju sa Nagorno-Karabahom. Koriste izraelske višeciljne raketne bacače ‘links’, koriste izraelske bespilotne letelice – objašnjava Lazanski.
Dodaje da je Izrael snabdeo Azerbejdžan vrlo sofisticiranom ratnom tehnikom, a tu su kako kaže i dobrovoljci i plaćenici iz severnih delova Sirije koi ratuju za 2.000 evra mesečno.
Dodaje i da na jednoj i na drugoj strani ima civilnih žrtava, a kao problem navodi i izjavu Azerbejdžana da u slučaju presudne situacije mogu da gađaju nuklearnu elektranu u Jermeniji, a kako kaže, sa druge strane verovatno i sami Jermeni verovatno mogu da gađaju raketama naftne bušetine oko Bakua.
Ekonomski i geopolitički interesi
Govoreći o odnosu Rusije i Turske navodi da tu već postoji nekoliko konfliktnih područja gde se njihov interesi sukobljavaju.
– Tu je pre svega Sirija, pa zatim Libija, sad i ova situacija između Jermenije i Azerbejdžana. Ali, Rusija ima u Turskoj velike ekonomske interese – pre svega Turski tok, nuklearna centrala i isporuke sistema s-400. Sa jedne strane vidite ekonomski interes, sa druge geopolitički – navodi ambasador Srbije u Rusiji.
Dodaje da je opšta ocena u Moskvi da Turska u tom sukobu može da ide onoliko daleko koliko joj Moskva dozvoli.
