Od dešavanja u Račku na Kosovu i Metohiji koji je poslužio kao povod za NATO bombardovanje SR Jugoslavije, navršilo se 26 godina.
Tadašnji sukob snaga bezbednosti SRJ sa pripadnicima tzv. OVK u selu Račak, u opštini Štimlje je iskorišćen kao povod za vazdušni napad na na tada SR Jugoslaviju, dva meseca kasnije, a na osnovu izveštaja verifikacione komisije OEBS-a čiji je šef bio Amerikanac Vilijem Voker. U izveštaju se tvrdilo da su u Račku ubijeni civili uprkos brojnim dokazima koji su govorili drugačije, a koje je ponudila jugoslovenska strana.
U noći između 14. i 15. januara 1999. antiterorističke jednice MUP Srbije sprovele su akciju obračuna sa pripadnicima tzv. OVK u reonu Štimlja. Račak je bio pretvoren u vojnu bazu, a srpski specijalci su uspeli da ga zauzmu 15. januara ujutru.
Nepobitni dokazi
Nekadašnji istražni sudija Okružnog suda u Prištini Danica Marinković, kaže za “Vesti” da je MUP Srbije tu akciju prijavio tada Verifikacionoj misiji OEBS-a koja je ispratila njen tok.
– Već prvog dana sam pokušala da uđem u selo, ali je sa okolnih brda na nas otvorena vatra. Pokušavali smo, tri dana, da uradimo profesionalno posao, ali čim uđemo u selo napadnu nas, pa moramo da se povučemo. Tek 18. januara smo uspeli da uđemo i počnemo sa istragom – priča ona.
I, dalje joj je živo sećanje na prvi utisak kada su došli u centar Račka.
Bilo je, kako opisuje, avetinjski prazno, nije bilo ni čoveka ni životinje.
U džamiji su našli više desetina tela i uredno ih evidentirali, a zatim u jednoj od kuća otkrili štab OVK.
– Bilo je puno oružja i municije, uniformi sa oznakama UČK, ali i raznih dokumenata. Pronašli smo čak i spisak pripadnika OVK koji su bili dežurni, ali onih koji su bili na bolovanju ili iz drugih razloga nisu u jedinici. Ti dokazi i dalje postoje i predočila sam ih i u Haškom tribunalu – kaže Marinkovićeva.
Vokerovo “otkriće”
Do haške optužnice protiv tada predsednika SRJ Slobodana Miloševića i drugih političkih, vojnih i policijskih zvaničnika Srbije i SRJ došlo se na osnovu tvrdnji i izveštaja Vokera koji je 16. januara sa TV ekipama u jednoj jaruzi “otkrio tela izmasakriranih civila” i optužio srpske snage.
U Prištini su obdukciju izvršili srpski, beloruski i finski patolozi i uvrđeno je da su uzrok smrti kod svih povrede nanete iz vatrenog oružja i da nije bilo nikakvih tragova masakra.
– Međutim, šefica finske ekipe je izašla u javnost s tvrdnjom da je izvršen zločin protiv čovečnosti. U Haškom tribunalu smo uspeli da pobijemo sve laži i Tužilaštvo je bilo prinuđeno da odustane od te tačke optužnice. Nažalost, ni 26 godina kasnije Zapad ne želi da prizna istinu – kaže ogorčeno Marinkovićeva.
Uverena je da je međunarodna zajednica i 1999. znala da se u Račku nije dogodio ratni zločin, ali im je bio potreban povod za agresiju na Srbiju.
– Istina se i dalje ne može čuti u zvaničnim zapadnim medijima jer ih od početka nije interesovala. Ostvarili su šta su hteli, da bombarduju Srbiju. Kako sada da priznaju da je sve urađeno na osnovu jedne laži? – pita ona.
Glas razuma
Danica Marinković podseća da je sve više zapadnih naučnika i intelektualaca koji se ne ustručavaju da kažu istinu i uverena je da će to na kraju priznati i zemlje koje su 1999. bombardovale Srbiju.
– Sumnjam da će se to uskoro dogoditi, ali sam uverena da će kad-tad, taj događaj biti žigosan kao tamna stranica zapadne demokratije – ističe ona.
Ratna propaganda
Predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Skupštine Srbije Milovan Drecun koji je u to vreme radio kao novinar RTS-a kaže za “Vesti” da je događaj u Račku klasičan primer ratne propagande i da već 26 godina traje pokušaj da se “istina pretvori u laž”.
– Šta će vam bolji dokaz od finske forenzičarke Helene Rante koja je 1999. tvrdila da je reč o zločinu protiv čovečnosti, a dve godine kasnije priznala da je bila pod pritiskom i pretnjama stranih ambasadora i Vokera da prekroji saznanja do kojih se došlo. Decidno je rekla da je izveštaj koji je prezentovala bio verzija EU koju je nametnula Nemačka. Priznala je da na osnovu prikupljenih podataka nije bilo moguće potvrditi da se u Račku desila masovna egzekucija civila – naglašava Drecun.
Knjiga od 70.000 evra
U Prištini je povodom 26 godina od događaja promovisana Vokerova knjiga “Račak: Istorija ratnog zločina”. On je ocenio da je taj događaj bio istorijski trenutak koji je promenio sudbinu Balkana. Voker ima svoj spomenik u Račku, a Priština mu je za knjigu platila 70.000 evra.
– Voker je taj koji bi trebalo da odgovara za taj zločin. Međutim, Priština ne odustaje od laži i on im je za to idealan – rekao je Drecun.
Lažne optužnice
Bez obzira na to što je Haški tribunal odbacio tvrdnje o Račku, vlasti u Prištini su početkom 2023. formirale poseban predmet u kom se 18 Srba sumnjiči za taj događaj i insistira da je reč o ubijenim civilima, a ne pripadnicima tzv. OVK. U obdukciji koju su 1999. sproveli srpski patolozi, od 40 ubijenih identifikovano je 37, a tehnikom “parafinske rukavice” utvrđeno je da su gotovo svi koristili oružje.
