SAD će se suočiti sa “opasnim posledicama” ako nastave da povećavaju vojnu pomoć Ukrajini umesto da podrže predloženo rusko rešenje kojim bi Moskva preuzela delove teritorije, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u ekskluzivnom intervjuu za američki “Njuzvik”.
Više od dve i po godine nakon što je Vladimir Putin naredio „specijalnu vojnu operaciju“ protiv Ukrajine, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da Kremlj nudi održiv plan za zaustavljanje krvoprolića i obnovu evropske bezbednosne arhitekture. On je optužio NATO predvođen Sjedinjenim Državama da je prvi posejao seme rata pre deceniju i da je nastavio da podstiče vatru.
– Rusija je otvorena za političko-diplomatsko rešenje koje bi trebalo da otkloni osnovne uzroke krize. Treba da težimo da okončamo sukob, a ne da postignemo prekid vatre – istakao je Lavrov.
Uslovi Rusije
Ruski plan predviđa da Ukrajina ustupi uglavnom, ali ne u potpunosti, pokrajine Donjeck, Herson, Lugansk i Zaporožje, koje je Moskva formalno anektirala nakon međunarodno osporenog referenduma u septembru 2022, kao i Krim, koji je Rusija zauzela i anektirala sličnim glasanjem 2014.
Kijev bi takođe morao da odustane od članstva u NATO savezu, smatraju ruski lideri. Lavrov kaže da bi osnov za prekid vatre mogli da budu pregovori u Istanbulu 2022. koji su uključivali odustajanje od članstva u NATO i priznavanje nezavisnosti ruskih delova autonomnih oblasti Donjeck i Lugansk, ali sada kaže da bi novi pregovori trebalo da uključe u računicu “stanje na terenu”.
Ukrajina traži bezuslovno povlačenje Rusije
Ukrajina i zapadni saveznici umesto toga zahtevaju bezuslovno povlačenje Rusije, dok Moskva kaže da eskalacija sukoba približava NATO direktnoj konfrontaciji sa Rusijom, koja ima najveće svetske zalihe nuklearnog oružja i jedna je od dve nuklearne supersile, zajedno sa SAD.
– Trenutno, koliko vidimo, povratak mira nije deo plana našeg protivnika. Zelenski nije opozvao svoj dekret o zabrani pregovora sa Moskvom – rekao je ruski ministar.
Mere koje Moskva traži, rekao je Lavrov, usklađene su sa putanjom sveta koji se brzo menja u kome je Rusija uspostavila duboko partnerstvo sa Kinom i ojačala veze sa zemljama u razvoju koje traže veći uticaj na globalnoj sceni. Iako Moskva snosi troškove, on je rekao da Kijev i njegove pristalice mogu najviše da izgube dugotrajnom ratu.
Tok rata i uticaj predsedničkih izbora u SAD
Odlučujući trenutak za tok rata mogao bi da bude i rezultat predsedničkih izbora u SAD 5. novembra između potpredsednice Kamale Haris i bivšeg predsednika Donalda Trampa. Podrška Ukrajini bila je predmet političkih sukoba u zapadnim prestonicama, a ne samo u Vašingtonu, koji je pružio najdirektniju pomoć.
– Uopšteno govoreći, ishod ovih izbora za nas nije važan, jer su dve stranke postigle konsenzus o suprotstavljanju našoj zemlji – rekao je Lavrov.
– U celini gledano, bilo bi prirodno da se stanovnici Bele kuće, ma ko oni bili, bave svojim domaćim poslovima, umesto da traže avanture na desetine hiljada kilometara daleko od američkih obala. Uveren sam da će glasači u SAD misliti isto – zaključio je Lavrov.
