Zoran Tutunović, samohrani otac četiri ćerke iz sela Rajac pod planinom Jelicom, dočekao je dan da najmlađa Milica progleda, a svoju lavovsku bitku za njeno ozdravljenje, nastavlja.
Ovaj hrabri čovek sam podiže devojčice od kada ga je pre pet godina napustila supruga koja odbija da se vidi i čuje sa njima. On im je, kako kaže, i otac i majka i ništa mu nije teško da uradi zbog Marije (14), Anđelije (12), Stojke (10) i Milice (8) da bi im obezbedio sve što treba.
Najviše je angažovan oko Milice koja je nakon operacije katarakte u Rusiji, progledala i počela da hoda, ali nije progovorila.
– Zahvalan sam svim ljudima dobre volje, vama u “Vestima” i vašim donatorima iz dijaspore na svesrdnoj pomoći koju ste nam pružali. Milica još uvek ne govori. Krenula je prošle godine u specijalnu školu “1. novembar” u Čačku, ali zaostaje za vršnjačkom grupom. Sa njom radi školski logoped, a vodio sam je i u Dečje selo, preko leta, na besplatne časove kod logopeda. Međutim, mora da se radi više, jer stručnjaci kažu da je veoma važno da progovori do četvrtog razreda, pošto posle može biti kasno za sve – priča Zoran zbog čega je doneo odluku da se maksimalno posveti najmlađoj ćerki.
Prinuđen da traži pomoć
Milica je od rođenja bila slepa zbog katarakte na oba oka, a posle operacije očiju, nastavio je da se bori za njeno izlečenje. Ali za to treba dosta para i putovanja, pa Tutunović, inače poznat kao jedan od najvrednijih u kraju, nije birao poslove. Radio dan i noć širom Srbije motornim trimerom, čisteći šiblje pored puteva, dvorišta, zaparloženih njiva… To je i jedini prihod ove porodice koji ide na život, školovanje dece i lečenje Milice. Ali, tako više ne može da radi jer je pored potpunog izlečenja, potrebna i socijalizacija devojčice.
– Idemo redovno na terapije stimulacije vida u Novom Sadu kako bi očni mišići vratili funkciju, ali novca ponestaje i više nemam mogućnosti da odvajam lečenje. Osim terapija koje koštaju, plaćamo i prenoćište, a sve je poskupelo. To smo nekada mogli za 100 evra, a danas nam treba trostruko – priča Zoran i ponavlja zahvalnost za pomoć koja mu je, i tom prilikom, stizala, jer su Milici terapije pomogle.
Sada je ponovo u beznadežnoj situaciji i prinuđen je da se obrati za pomoć.
– Sve je, 2016. bilo lakše i, brže se tada skupilo 12.000 evra za operaciju, nego danas 1.000 evra, pa je svaka pomoć dobrodošla – priča on. Seća se dana radosti kada su ćerke i on, po Miličinom ponašanju posle operacije i lečenja, shvatili da ona vidi.
– Uspevala je sama da otvori vrata, izađe u dvorište, priđe sestrama i uzme igračke. Kada joj je pala mrvica čokolade, na ćebe slične boje, podigla ju je… Urađene su smo analize i pokazalo se da je moja Milica progledala – priseća se brižni otac.
Nada u ozdravljenje
Ne gubi nadu da će mu najmlađa ćerka koja danas izgovara neke slogove, jednog dana pričati kako se osećala u potpunom mraku i šta je doživela kada je progledala.
– Borim se svim silama da ćerkama, ne samo omogućim najosnovnije, već i da im nadomestim to što su uskraćene za majčinsku ljubav, što je posebno težak zadatak. Ne znam ni da li sam mu dorastao, ali znam, da moram učiniti sve da im omogućim zdravo odrastanje – ističe on.
Ovom požrtvovanom ocu, devojčice pomažu u kućnim poslovima, a ponosan je na njih, jer su dobri đaci. Najstarija je upisala školu koju je želela i uči o finansijama i bankarstvu, a Zoran se nada da će sve četiri izvesti na pravi put. Najveća mu je želja da Milica postane samostalna i da uživa u detinjstvu, makar morao, kako navodi, i na kolenima da moli. Zbog nje je svojevremeno išao u manastir Ostrog i pomolio se velikom svecu. Kod Milice se, kaže, desilo čudo i dok je živ biće zahvalan Bogu, doktorima i ljudima koji su mu pomogli kad je bilo najteže.
– Nema odustajanja. Milica je ove jeseni u drugom razredu i sa verom u Boga, nadam se da će sve biti kako treba -priča Zoran Tutunović.
Ovaj požrtvovani otac ističe da je ljudskost nešto najvrednije i zato ćerke uči da budu dobri ljudi i da pomažu drugima koliko god mogu.
Najbolji otac
Zoran se seća kako su mu ćerke jednom prilikom rekle: “Naš otac je najbolji na svetu.”
– Vašim kolegama rekoh da za bolje ne znaju, pa sam u njihovim očima najbolji otac. Možda sam najbolji za njih uz pomoć dobrih ljudi i vas u “Vestima” i svih koji su pomogli i pomažu da savladamo životne prepreke – priča Zoran Tutunović.
Kako pomoći
Plemeniti čitaoci “Vesti” koji žele da pomognu porodici Zorana Tutunovića i maloj Milici mogu to da učine uplatom na žiro račun:
165-0007008485768-65.
