Srpske odbojkašice ponovo su na krovu planete.Titula osvojena u Japanu 2018. superiorno je odbranjena u Poljskoj i Holandiji. Mnogo toga je bilo drugačije i novo u srpskom timu. Selektora Zorana Terzića, koji je 20 godina vodio reprezentaciju, i sa njom postigao mnogo velikih uspeha, zamenio je srpskoj javnosti do tada malo poznati Italijan Danijele Santareli, a promenjen je i igrački kadar.
Nije bilo u sastavu Srbije pet odbojkašica koje su osvojile trofej pre četiri godine. Ali jedna devojka je bila tu, korektorka Tijana Bošković! Kada ona obuče srpski dres, onda nema zime za našu žensku odbojku. Ponovo je bila sjajna, magična, najbolja kad je najteže. Fizička i mentalna gromada. Lavica uvek spremna da stane na čelo čopora. Ima Srbija još mnogo vrhunskih igračica: Teodora Pušić je najbolji svetski libero, Bojana Drča je blistala kao tehničar i pokazala da Maja Ognjenović ima dostojnu zamenicu, vratila se i Jovana Stevanović, devojka velikog srca… Ipak, Tijana donosi “ono nešto” što razdvaja fantastičan i odličan tim. Najboljeg na svetu i drugoplasiranog. Srbiju i Brazil. Srbiju i sve ostale na planeti. Dok je Tijana prisutna, naša reprezentacija će biti u svetskom vrhu, često i šampion. Ona to garantuje. Toliko je dobra.
Boškovićeva je rođena je 8. marta 1997. u Trebinju (jer Bileća nema porodilište) pa je i njen početak vezan za mlađe kategorije Hercegovca. Iz Bileće je 2011. prešla je u Partizan Vizuru sa kojim je, u seniorskoj konkurenciji, osvojila dve titule prvaka, Kup i dva superkupa Srbije. Posle toga, prvi put je igrala u dresu mlade reprezentacije Srbije. Sa juniorskom selekcijom osvojila je prvo mesto na EP 2014, kada je proglašena za najbolju igračicu turnira. Za seniorski nacionalni Srbije je debitovala na SP 2014, a već u svojoj prvoj utakmici protiv Turske bila je najbolji poenter. Imala je tada samo 17 godina. Zvezda je rođena… Sledeće sezone sa reprezentacijom je zauzela drugo mesto na Svetskom kupu u Japanu i treće na EP u Holandiji i Belgiji. U Riju 2016. Tijana osvaja srebrnu olimpijsku medalju, a 2017. postaje šampionka Evrope. Tada je prvi put bila MVP velikog takmičenja, uspeh koji će ponoviti na SP u Japanu, kao i na nedavno završenoj svetskoj smotri.
Iz svega ovoga nije teško zaključiti šta Tijani nedostaje u reprezentativnoj karijeri – olimpijsko zlato! Koliko naše odbojkašice žele najsjajnije odličje na Igrama bilo je jasno na balkonu Gradske skupštine, kada se slavila titula šampiona sveta. U trenucima radosti, devojke su često pominjale Pariz 2024. Ko bi smeo da se opkladi da Srbija, koju će predvoditi Tijana, neće u Parizu osvojiti zlato? Takvih je malo.
– Mislim da nikada neću biti zadovoljna svojim ostvarenjima. Ako se to bude dogodilo, verovatno ću reći: “OK, vreme je za kraj.” Zato ću nastaviti da jurim svoje snove i ciljeve sve dok više ne budem imala nijedan – izjavila je Tijana na početku ove godine. Srećom, Boškovićeva ima puno snova i ciljeva, takvi asovi se ne zadovoljavaju “normalnim” dostignućima. Nečim što će neko lako ponoviti u budućnosti. Ko ne veruje, neka pita Novaka Đokovića…
Tijanina sestra Dajana je odbojkašica koja igra za reprezentaciju BiH. Brat Vuk je košarkaš, član banjalučkog Borca. Otac Ljupko bio je fudbaler, majka Vesna se nije bavila sportom. Imaju Ljupko i Vesna razloga da budu ponosni. Roditelji su najbolje odbojkašice sveta. Najbolje svih vremena.
