Aleksandar Nešković, profesor sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, kaže da je svojevremeno jedan student beogradskog ETF-a u sklopu svog rada napravio sistem za presretanje SMS-ova koji je, prema rečima njegovih kolega, radio bez greške.
– To je, ipak, jednostavnija varijanta, jer poruke i mejlove je lakše presretati nego govor. Govor se odvija u realnom vremenu i za prisluškivanje bi bio potreban ozbiljan softver. Bez odgovarajućeg ključa za dekodiranje razgovora svako ko pokuša da prisluškuje razgovor čuo bi samo šuštanje. A oprema za razbijanje tih kodova je dosta skupa. Poruke i mejlove moguće je, međutim, pratiti na više mesta, s obzirom na to da oni ostaju ili u telefonu ili negde na serveru – objašnjava Nešković.
Mobilne telefone je takođe, kako kaže, lako prisluškivati jer se to može raditi i na daljinu, zbog čega se više i ulaže u sisteme za njihovu zaštitu.
– Male su šanse da vas tada neko prisluškuje, osim ako nemate telefon sa rezervnim izvorom napajanja koji može da zameni glavnu bateriju. To su, međutim, namenski pravljeni telefoni koji se poklanjaju ljudima koje želite da prisluškujete – objašnjava Nešković.
Drugačija je situacija sa telefonom koji je samo isključen, ali mu nije izvađena i baterija. Često se ako telefon stoji pored radio-aparata može začuti periodično krčanje. To, prema Neškovićevim rečima, najčešće znači da operator ažurira lokaciju samog telefona, ali i pokazuje da je telefonu moguće pristupiti čak i kada je isključen.
Najmanje bezbedni vidovi komunikacije su, bez sumnje, aplikacije koje dozvoljavaju besplatno slanje podataka i poruka i telefonske razgovore, jer, kako kaže Nešković, oni izlaze van mreža operatera i u potpunosti su u nadležnosti kompanija koje su vlasnici aplikacija.
– Tu je nemoguće utvrditi da li vas prisluškuju ili presreću podatke. Slično je i sa društvenim mrežama, jer to šta oni rade sa podacima koje prikupljaju niko ne može da zna. Ja mogu samo da sumnjam da, bez obzira na to šta oni pričaju, podatke koje oni prikupe gleda i neko drugi – kaže Nešković.
Svi oni, naravno, raspolažu i svojim sistemima zaštite koji, kao i svi drugi, dostižu određeni nivo zaštite. Pitanje je samo da li je neko spreman da uloži više para u sistem kojim bi probio njihovu zaštitu.
