Evrosong je nastavio život prekinut 2020. pod naletom korone i tradicionalno u maju ponovo na nekoliko dana postao epicentar muzike. Jubilarna 65. fešta okupila je 39 država u holandskom gradu Roterdamu, zahvaljujući trijumfu Dankana Lorensa u Tel Avivu, 2019.
Hepening koji na nekoliko dana ujedinjuje Evropu i pesmom briše sve granice, započeo je život 1956 u Luganu, u Švajcarskoj, i ubrzo poneo epitet najgledanije TV manifestacije koju danas prate milijarde gledalaca širom planete. Ogromna popularnost evropskog muzičkog nadmetanja među australijskim gledaocima, otvorila je i toj zemlji festivalska vrata 2015, a ove godine su se, zbog pandemije, predstavili onlajn.
Krila i štule
Muzički eksperti neretko kritikuju ovo nadmetanje kako ga zovu festival “lakih nota”, ali i pored toga broj fanova ove glamuroznosti iz godine u godinu raste. Kritičarima smeta što su garderoba i koreografija potisnule zvuk u drugi plan, a nadmetanje prešlo granicu neukusa, jer su izvođači neretko na sceni sa krilima, pod maskama, na štulama, bosi… Zamera se i što su u “jeftine songove” upletena politika i incidenti od zabrane ruskoj predstavnici 2017. da uđe na takmičenje u Ukrajinu, koja je 2016. pobedila “ispolitizovanom” pesmom “1944”, o Tatarima deportovanim s Krima, do diskvalifikacije Jermenije 2016. zbog mahanja zastavom Nagorno Karabaha. Ruska pevačica je 2014. izviždana zbog aneksije Krima, a Gruzija diskvalifikovana, jer je pesma zvučala kao poruka ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. Arapske zemlje su bojkotovale Izrael i tokom njihovog nastupa 1978. puštale reklame, a pošto je Izrael bio prvi, Jordan je Belgiju proglasio pobednicom. Deo skandala je 1968. bila SFRJ koja je davanjem glasova Španiji, kako je tada objavljivano, “pomogla” diktaturi pod Frankom u pobedi.
Kao minus se tretira uporno međusobno darivanje komšijskih i bliskih zemalja sa maksimalnih 12 bodova. Pripisivano je zemljama nastalim iz SSSR, nordijskim i državama bivše Jugoslavije, a decenijama to vidno rade Grčka i Kipar. Dijaspora glasa za maticu, pa neretko nadglasa domicilno stanovništvo u zemlji gde živi, što je najprimetnije kod turske i emigracije balkanskih zemalja. Fanovi, međutim, tvrde da geografski bliska publika sluša sličnu muziku i zato glasa za susede.
Patriotski glasovi
Pozitivno je, ističu fanovi Evrosonga, što Evropa nekoliko dana peva, prijateljuje i diše u istom ritmu… učvršćuje veze i prijateljstva… Kako je tradicija da pre muzičke numere zemlja bude predstavljena kroz prirodne lepote, festival vide i kao svojevrsnu turističku razglednicu. Prvobitna misija bila je predstavljanje jezika i kulture, pa su nekada pesme pevane na manjinskim i skoro zaboravljenim jezicima i dijalektima. Recimo, Francuska je nastupala na bretonskom i kozrikanskom, Švajcarska na retoromanskom, Austrija na posebnom alpskom… Belgija je bila druga sa pesmom na izmišljenom jeziku, Letonci su pevali na jeziku znakova, a Ukrajinci jednu pesmu otpevali su na sedam jezika.
Poslednjih godina sve više učesnika peva na engleskom umesto maternjem, pa se jezička raznovrsnost izgubila. Srbija, međutim, ostaje verna svom jeziku, a Evrosong je za njenu dijasporu i maticu svojevrstan navijački spoj, a srpsko rasejanje iskazuje patriotizam glasanjem. Pobede su stigle dva puta za SFRJ 1989. kad je prvi bio hrvatski bend Riva, dok je Srbija ovenčana lovorikama 2007. zahvaljujući Mariji Šerifović. Ništa manje popularnosti je Srbiji i Crnoj Gori 2004. u Istanbulu drugim mestom doneo Željko Joksimović pesmom “Lane moje”, dok je 2012. u Bakuu bio treći sa songom “Nije ljubav stvar”. Evrosong i pored svih osporavanja duboko gazi sedmu deceniju, ima sve više fanova i ostaje broj 1 TV spektakl u Evropi i van nje.
Sanremo kao uzor
Evrosong je pokrenut po uzoru na italijanski Sanremo, a sa ciljem da se posleratna Evropa zbližava. Startovao je 24. maja 1956. sa sedam učesnica, a iduće ih je bilo deset, da bi se poslednjih godina taj broj učetvorostručio. SFRJ je deo festivala bila od 1961, a do pada Berlinskog zida i jedina socijalistička država. SRJ u kojoj su ostale Srbija i Crna Gora zbog sankcija nije učestvovala od početka 90-ih do 2004.
Trijumf kvarteta ABBA
Kritike idu ne samo na a račun “tra-la-la pesmica”, već i što su izvođači anonimni i vrlo mladi. Neki su nastupali sa tek navršenih 16 godina, pa Evrosong zovu festivalom bez svetskih zvezda i hitova. Kao najpopularniji slovi švedski kvartet ABBA, pobednik 1974.
Končita uzburkala duhove
Priča o dominaciju gej populacije i njenog uticaja na izbor pobednika sve je prisutnija, pa je, prema pisanju medija, Mađarska 2019. rešila da ne učestvuje zbog te tesne veze festivala sa LGBT populacijom. Osim pobednika iz tog miljea festival je zabeležio 2014. trijumf bradate Končite Vurst, transvestita iz Austrije i 1998. izraelske pevačice Dane, koja je transeksualne orijentacije.
