Povodom 100 godina od rođenja Dušana Duška Radovića, u Beču je, na inicijativu ASKD “Vilhelmina Mina Karadžić”, u prostorijama Zajednice srpskih klubova, otvorena izložba “Bio jednom jedan laf”. Autorke izložbe Sara Ivković Marković, Violeta Đorđević i Olga Krasić Marjanović su upoznale prisutne sa celokupnim projektom, koji je realizovan u Biblioteci grada Beograda 2014. godine.
Od tada, pa sve do danas, ovu kulturološko-dokumentarnu izložbu o životu i stvaralaštvu velikana naše književnosti i kulture, za koju je dizajn priredila Snežana Rajković, imali su priliku da vide stanovnici više od 50 gradova u Srbiji. Izložba je do sada prikazana i u Sofiji i Budimpešti, a u Beču će svi zainteresovani moći da je vide do 12. juna.
Ovaj nesvakidašnji kulturni događaj otvorio je Đorđe Đorđević, učenik četvrtog razreda, koji pohađa nastavu na maternjem jeziku u jednoj bečkoj osnovnoj školi. On je govorio “Pesmu o plavom zecu” i “Bio jednom jedan lav”. Đorđe je pobrao simpatije i gromke aplauze svih prisutnih, na radost svojih roditelja koji nisu krili zadovoljstvo, pa su im se u očima pojavile i suze radosnice. Njegova profesorka Svetlana Matić ga je ovom prilikom nagradila svojom dvojezičnom knjigom “Majka”, objavljenom na na srpskom i nemačkom jeziku.
U ime Zajednice srpskih klubova u Beču, publiku i gošće iz Beograda pozdravio je Luka Marković, predsednik ove organizacije, izražavajući zadovoljstvo što će izvanrednu izložbu moći da vidi veliki broj Bečlija srpskog porekla, posebno oni najmlađi.
– Svako ko želi može da dođe radnim danom od 18 do 21 sat u prostorije Zajednice i pogleda ovu veličanstvenu prezentaciju života i dela neponovljivog Duška Radovića – istakao je Marković.
Govoreći o životu, delu i biografiji velikog kulturnog poslenika, Svetlana Matić, predsednica ASKD “Vilhelmina Mina Karadžić”, između ostalo, naglasila je da Duško Radović nije bio samo književnik i aforističar, već i scenarista igranih i dokumentarnih filmova, urednik dečjih emisija i TV serija. Podsetila je da je od 1976. do 1983. godine Radović uređivao kultnu radio-emisiju “Beograde, dobro jutro”.
– Napisao je zbirke aforizama i brojna književna dela, koja su prevedena na mnoge strane jezike. Treba naglasiti njegove popularne knjige: “Kapetan Džon Piplfoks”, “Poštovana deco”, “Smešne reči”, “Pričamo ti priču”, “Tužibaba i još 9 jednačina”, koje su čitane u svim republikama bivše Jugoslavije – navela je Matićeva.
Prisutni su posle otvaranja razgovarali sa autorkama izložbe, fotografišući se uz fantastične plakate koji predstavljaju putovanje kroz život poštovanog Duška Radovića.
Stvarao za sve generacije
Sara Ivković Marković je podsetila da je Biblioteka grada Beograda potpisala Sporazum o saradnji sa ASKD “Mina Karadžić” i da je ova manifestacija, jedna u nizu koju zajedničkim snagama realizuju, na radost brojne publike u matici i rasejanju, a sve u cilju očuvanja srpskog jezika, kulture i nacionalnog identiteta.
Violeta Đorđević je govorila o svih 30 plakata iz kojih se ova izložba sastoji, opisujući kako je svaki pojedinačno nastao. Zahvalila je Svetlani Matić i Luki Markoviću što je izložba uspela da stigne do Beča.
– Duškovo stvaralaštvo je za sve generacije. Zahvalni smo njegovom sinu Milošu, što nam je pomogao u radu i dao neophodne informacije o svom ocu, koje nismo mogle nigde u literaturi da pronađemo. Zbog toga je u ovu izložbu utkano toliko duše i toliko kreativnog rada i truda. Jednostavno rečeno, Duško čega god se dotakao, to se pozlatilo – rekla je Đorđevićeva.
Olga Krasić Marjanović, koja je u svojoj bogatoj profesionalnoj karijeri imala više od 50 autorskih izložbi, izrazila je zadovoljstvo činjenicom da se u Beču neguje bogata srpska tradicija, s obzirom na to da su najveći umovi iz oblasti srpske kulture i umetnosti boravili upravo u “carstvujućoj Vijeni”, poput Vuka Karadžića, Đure Jakšića, Đure Daničića, Branka Radičević i mnogi drugi.
Posthumno odlikovanje
– Radović je bio “najbeogradskiji” pisac, Beograd i njegove žitelje je voleo i godinama u svojim emisijama opisivao i apostrofirao. Zbog toga iznenađuje činjenica da nije dobio najviše priznanje grada Beograda Oktobarsku nagradu. Iz tih razloga ASKD “Vilhelmina Mina Karadžić” će uputiti predlog Upravi Grada Beograda, da posthumno odlikuje Dušana Radovića, moralnu gromadu, vrednog i kreativnog kulturnog poslenika, koji je i danas aktuelan i vredan svakog poštovanja – istakla je Svetlana Matić.
