Svedoci smo da je globalna trka za vakcinu protiv koronavirusa, ustvari trka s vremenom. U ovom momentu se vakcine protiv Covid-19 ispituju na ljudima, dobrovoljcima i u Australiji.
U ponedeljak 13. jula je 120 dobrovoljaca u Brizbejnu počelo da prima prve doze potencijalne vakcine koju je razvio Univerzitet u Kvinslendu. U međuvremenu, testiranje na ljudima započeto 2. jula u Kraljevskoj bolnici Adelejdu, pokazuju ohrabrujuće znakove, izveštavaju mediji. Preostala dva ispitivanja u Australiji se obavljaju u Melburnu i Pertu.
Sva četiri klinička ispitivanja u Australiji ciljaju jedan specifični deo: „šiljati“ S protein korona virusa. Kad se „šiljati“ protein veže za receptor ljudske ćelije, virusna membrana se meša s membranom ljudske ćelije, omogućavajući genomu virusa da uđe unutra i započne infekciju. Ukoliko može da se spreči povezivanje i fuzija, sprečiće se ulazak virusa u ljudski organizam.Vakcina protiv korona virusa koju su razvili naučnici iz Kvinslenda mogla bi da bude spremna za upotrebu već početkom sledeće godine.
– Dok su ove studije u toku, nastavićemo da radimo s našim partnerima CSL-om na unapređivanju proizvodnje, tako da imamo spremne adekvatne doze vakcine – rekao je vođa tima prof. Pol Jang.
Grupa stručnjaka radi već pet meseci non-stop na vakcini, a prema rečima Janga kao da su prošle tri godine. Više od 4.000 građana Kvinslenda se prijavilo da učestvuje u testiranju. Odabrano je njih 120, koji će primiti dozu dva puta u intervalima od četiri nedelje i nadgledaće se, kako bi se utvrdila sigurnost vakcine i aktiviranje imunog sistema.
Ovo istraživanje prate i dobri rezultati ispitivanja vakcine na životinjama, koje je rađeno u Holandiji. Naučnici iz Kvinslenda kažu da je vakcina pokazala veliki uspeh u predkliničkoj fazi ispitivanja.
Dok je preko 140 vakcina u predkliničkoj vazi ispitivanja, u isto vreme jača i otpor protiv nje. U Americi se već 50% građana izjasnilo da neće primiti vakcinu, dok je 26% Francuza reklo da se neće vakcinisati.
Upravo je Svetska zdravstvena organizacija 2019. godine izašla s podatkom da je „odbijanje vakcinisanja“ jedan od deset najvećih globalnih pretnji zdravlju.
Socijalne mreže su, kako izveštavaju mediji, postale platforme koje su doprinele širenju teorije zavere o štetnosti vakcina, i upravo dovele do velike neodlučnosti građana.
Vakcine su i pitanje ekonomije, što je moglo da se zaključi i po rečima Kejt Džons, ministarke za inovacije Kvinslenda, koja je povodom početka testiranja na dobrovoljcima izjavila:
– Znamo da je najbolji put ujedinjenja i oporavka ekonomije upravo pronalaženje vakcine, i odlično je što je Kvinslend sada jedan od vodećih globalnih istraživača u borbi protiv virusa.
Da li to znači da će poslodavci ili država propisati obavezu vakcinisanja protiv korona virusa ostaje da se vidi, ali kako je izjavio prof. Jang, vakcina za hitnu upotrebu biće spremna početkom 2021, a široka distribucija je planirana za sredinu, najkasnije do kraja naredne godine.
U svetu se ispituje 140 vakcina
U ovom trenutku, ima preko 140 „kandidatkinja“ za vakcinu, a koje prati Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
U prvoj fazi kliničkog ispitivanja, kada se vakcina daje manjem broju ljudi, trenutno je 19 vakcina. Jedanaest njih se nalazi u drugoj fazi, kada se vakcina ispituje na nekoliko stotina ljudi. Svega tri vakcine se nalaze u trećoj fazi, kada se njena sigurnost i adekvatna doza proverava na nekoliko hiljada ljudi.
U ovoj fazi ispitivanja prema SZO su kineska kompanija Sinovac, Univerzitet Oksford i kompanija Astra Zeneca, i treća, nije vakcina protiv korone, već se ispituje 100 godina stara vakcina protiv tuberkoloze, s idejom da se vidi da li može da pojača odbrambeni mehanizam čoveka. Ispitivanje se obavlja na Univerzitetu Melburn.
Nije spomenuta Rusija, koja zapaddna propaganda