Lagano umiranje demokratije, privatnih sloboda i takozvanih ljudskih prava na Zapadu – najviše u Americi "Prvog Amandmana" i Britaniji "Magna Karte" – već je antologijski primer umetnosti sistemskog narkotiziranja "narodnih masa" do stanja u kome imaju halucinaciju da žive u najboljem svetu pravde i zakona, od Platona do danas.
Stanje pacijenta je opasno, tretman ubija lagano, izvodi se usavršenom tehnikom hipnoze, a žrtva još umire u blaženstvu i zadovoljstvu. Gase joj se, jedan po jedan, instinkt i moć zdravog rasuđivanja o realnom stanju stvari u njegovom vlastitom životu. Osnivač Francuske akademije nauka, galska kopija Makijavelija, kardinal Rišelje, još je pre 300 godina za ovaj tretman maskiranja istine izrekao ono istorijsko: "Dajte mi deset redova ispisanih rukom najpoštenijeg čoveka na svetu, naći ću razlog da ga pošaljem na vešala."
Danas se to zove spinovanje, a najbolje ga opisuje poznati eksperiment sa kuvanom žabom. Oprobano, provereno i daje rezultat: stavljena u lonac ključale vode, žaba umire istog trenutka ukoliko, vođena nagonom samoodržavanja ili intelekta, svejedno – ne iskoči i spase kožu. Naprotiv: stavljena, na sobnoj temperaturi, u lonac sa mlakom vodom koja se postepeno zagreva, žaba će na kraju, kada voda proključa, da bez otpora i poriva samoodržanja skonča, blažena, u vreloj vodi.
Kuvana žaba je slučaj koji daje metaforičan odgovor na pitanje: Kako je moguće da u zemlji Prvog Amandmana (o ljudskim pravima Amerikanaca) i zemlji Magna Karte, toliko ljudi "umiru" blaženo, u toploj vodi spinovanja i propagandne hipnoze izgube moć zdravog rasuđivanja u kakvoj farsi od ljudskih prava, vladavine zakona i individualnih sloboda žive, dok im Veliki brat i dalje zagreva vodu u loncu?
Kada su 9. septembra 2001. godine islamisti srušili ona dva tornja u Njujorku, počelo je moderno zagrevanje žabe. Amerika je, definitivno, bila spremna za eksperiment, bogomdana prilika nije smela da se ispusti. Krenuo je ovaj pseudorat protiv terora – "vanredno stanje" koje, evo, traje već 13 godina kao tretman žabe u vrućoj vodi. U tom spinu, građanima je poturena šarena laža trampe lične bezbednosti u zamenu za i ono malo stvarnih sloboda koje su još osećali u toploj vodi. U stresnim vremenima kakav je ovaj lažni rat protiv terora, svaka individualna sloboda, privatnost i ljudsko pravo mogu, zaista, da izgledaju kao prezira vredan sitno buržoaski luksuz, čak i čin nedostojan humanog, civilizovanog bića. I šta bi koštalo Amerikanca, Britanca, Francuza… da malo njegove privatnosti, ljudskog prava i građanske slobode za trenutak trampi za ličnu bezbednost koju će Veliki imperijalni brat da mu omogući kada trijumfalno dobije "rat protiv terora"? Jedan mali, bezbolni "bris" – dobrovoljni prilog "ratnom naporu", učiniće posao. Taj prilog će biti zaključan u gigantski, centralni kompjuter u kome će još da budu pohranjeni – do večnosti – njegovi DNK podaci. To će doprineti pobedi nad mrskim teroristima, a sve to dobrovoljca neće koštati nijedan cent. I sve će se čuvati u mrkloj noći tajnosti. Od sada pa doveka. Na časnu reč!
Pa je tako – male ilustracije radi – u Britaniji krenuo projekat pod nazivom Nacionalni identifikacioni registar, nezasita zverka gargantuanskog apetita – baza elektronskih podataka u kojoj će (kada se uskoro kompletira) biti sortirani personalni podaci o svakom živom građaninu Ujedinjenog Kraljevstva, koji je na Ostrvu boravio najmanje tri godine. Sve će se znati, čak i kad mu je dijagnostikovan triper!
Sabiranje ličnih podataka o ljudima (za njihovo dobro, svakako) je proždrljiva zverka – nikada je nahraniti. U Britaniji je danas, po zvaničnim brojkama, posejano više od milion skrivenih video-kamera koje paze da krvožedni neprijatelj ne sprema neku zaveru. Video-kamere koje se u ovolikom broju brinu za zdravlje i veselje Britanaca, beleže sliku, ali ne mogu da zabeleže šta se teroristi domunđavaju u spavaćim sobama. Zato je Veliki brat morao da u Parlamentu progura izvesnu, kolokvijalno nazvanu "Povelju njuškanja" – zakonom sankcionisanu mrežu elektronskih bubica koje slušaju domunđavanje. I kada dvojica terorista šuškaju između sebe nešto protiv države, "vladavine prava", ljudskih sloboda, privatnosti i ostalog smeća za spinovanje, to će sve lepo da se vidi i čuje, a neprijatelj koga smo, za njegovo dobro, izbombardovali u Iraku, Siriji ili Avganistanu, biće crno na belo uhvaćen sa rukama u pekmezu.
I šta je tu sporno, loše, nezakonito i nehumano, gospodo manijaci istinskih ljudskih sloboda i prava. Častan i pošten građanin nema čega da se plaši. Proces je bezbolan; voda u loncu se lagano, lagano zagreva.
