Kusturica: Važna nam je istina o Kosovu

Tradicionalnu saborsku besedu, pred punim saborištem, održao je reditelj Emir Kusturica koji se u gotovo polusatnom izlaganju, pored ostalog zapitao “da li ćemo, pored svih stvari koje smo već prodali staviti na doboš istinu”?

– Neverovatno je da smo mi uz Ruse, preostali deo hrišćanske kulture koji nije ubačen u centrifugu atlantizma i koliko-toliko ostali svoji. Koliko dugo još? Zavisi od toga da li ćemo ili nećemo priznati Kosovo. I da li ćemo održati Republiku Srpsku. Još uvek nas nisu do kraja lišili svojstava i što je najvažnije, nismo izgubili ideju da su naša crkva i vera, te naša kultura magnetne sile opstanka i naše budućnosti, a verovanje u večnost duše vrata slobode. Pod vekovnom vlašću Otomanskih Turaka, kako piše Ivo Andrić, duhovni život, a time i pismenost u manastirima SPC, stvarana je neraskidiva veza sa kosovskim zavetom, ali i vremenom budućnosti. Zato je nama važna istina o Kosovu. To je najveći intimni i socijalni motiv- kazao je Kusturica.

Od prevelikog smisla za realnost, kako je rekao, naši savremenici bulje u rijaliti. On je dodao i da se vulgarnosti vešto garniraju u brutalnu dimenziju koja u socijalnoj areni igra najveću ulogu preuzetu iz atlanske šeme gaženja, već ionako izgubljenog nacionalnog samopouzdanja. On ističe da je to prozor koji zapljuskuje svaka vrsta nakaradnosti i kao da sve služi da dotuče porodicu.

Marksistički rijaliti, ističe, nije obična verzija srozavanja nagrižene porodice, on je otvorena popularizacija transrodnog života koja se kao zaraza širi internetom, a petnaestogodišnja deca već traže da menjaju pol.

Ne znaju, kako kaže, šta čine.

– Dakle, priznavanje Kosova ne bi bila samo nezalečiva rana onih koji biraju carstvo nebesko nad carstvom zemaljskim, nego legalizacija pljačke koja se desila pod otrcanom firmom ljudskih prava i brigom za civile. O ovoj, kao i mnogim važnim stvarima za naš narod, najbolje je rekao upokojeni patrijarh Pavle čije reči stoje na počasnom mestu u osećanjima čoveka koji je pomislio da je njegov život podrum pretrpan stvarima. On je rekao “Car Lazar nije imao ništa protiv carstva zemaljskog, ali kada je bio prinuđen da bira između zemaljskog i nebeskog. onda je izabrao carstvo nebesko!”.

U umetničkom programu posetioci su videli pozorišnu predstavu ”Odbegli princ” prema tekstu profesora dr Boška Suvajdžića, u režiji Darka Kamarita, a saborovanje je završeno saborskim poselom u kome je učestvovao Srpski kulturni centar Vuk Stefanović Karadžić iz Bačke Topole.

Prethodno je, u Obrazovno-kulturnom centru ”Vuk Karadžić” otvorena izložba ”Hilandar”, fotografa Rajka Karišića. Ovogodišnji saborski programi, književne večeri, koncerti, pozorišne predstave i izložbe počeli su 9. septembra, a bili su u znaku osam vekova od proglašenja autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve.

Vukov sabor je najstarija i najmasovnija kulturna manifestacija, koja se u spomen reformatoru srpskog jezika Vuku Karadžiću praznuje od 1933. godine. Ovogodišnji Vukov sabor organizovao je loznički Centar za kulturu ”Vuk Karadžić”, uz pokroviteljstvo Grada Loznice i Ministarstava kulture i informisanja. Inače, ni ove godine RTS nije direktno prenosio završnu saborsku svečanost.

Emir Kusturica je u Tršić sleteo helikopterom, a za medije je rekao da je bio šokiran kada je video koliko ima sveta.

– Sviram i navikao sam da po svetu gledam mnogo ljudi. Ima nešto u matici kod pčela, ima nešto kod ljudi u tom duhovnom smislu što zrači rekao bih centrifugalnom silom i vrlo je pametno što se ovo ovde odvija. Zapravo je svake hvale vredno zato što vreme u kome televizija i strimovi razni, kako kažu u Beogradu, uzimaju sve više prostora, čovek u zajednici, sa kojom ne deli samo prostor nego i duhovno jedinstvo, jeste zapravo ono što sam ovde primetio i zato to vredi – rekao je reditelj.